Ispovest jedne dame

- Oh, dragi Antoan. Kako mi je milo shto te ponovo vidim. Koliko je proshlo? Devet godina? Kada sam dobila tvoju poruku, nisam mogla da verujem- govorila mu je, dok smo ulazili u kucu.
- Da, da, lepa Zanet. Dugo vremena se nismo videli..Obradovao sam se shto si reshila da nam pomognesh.
- A ovo je?- pogledala je u mene.
-Moja verenica, Marie Savouie.
-Enchante madmoiselle.
-Aussi - odgovorila sam.

Neka plava madmoiselle mi je pokazala sobu.
-Znachi, ti si nasha nova kurtizana. Zanet mi je rekla da cesh imati drugi tretman.
-Ne razumem. Vi ste..
-Pa naravno. Kod nas mushkarci dolaze da zadovolje svoje mushke potrebe, Ali ne brini . Antoan je rekao da ti to necesh raditi.
-Znash Antoana?
-Da, naravno. Ranije je dolazio ovamo stalno..

U tom trenutku se Antoan pojavio na vratima. Kada me je video bledu, prestrashenu, prisao mi je.

- Joana, molim te, ostavi nas nasamo.

Nakon shto je zalupila vrata, Antoan me je zagrlio, a ja sam , iz nepoznatog razloga udarila u plach.

-Nemoj plakati, amour, ne brini. Ovde chesh biti sigurna, dok ja ne sredim stvari u Parizu. Moraju do sada znati da nisi u svom krevetu. Moram otici i reci istinu. Dopustice nam da se venchamo, siguran sam.
-Molim te, idi kod moje majke, i kod Annie. Sigurno su chuje da me nema. Reci im da ne brinu, da sam dobro.
-Nishta ti ne brini. Ovde ce ti bili malo neprijatno, svestan sam toga, ali budi sigurna da cemo uskoro ici odavde. Moram ici sad draga. Vidimo se uskoro.
-Antoan, volim te.
- I ja tebe Marie, ni sama ne slutish koliko.

Kada je otishao, srce mi se ispunilo tugom. Kako cu se ja snaci na ovakvom mestu? I kada ce se Antoan vratiti?

Sutradan kada sam se probudila, na krevetu mi je bila ostavljena haljina. Obukla sam je i prishla ogledalu. Uzasnuta, pochela sam je skidati. Dekolte je bio predubok, a chipka prekratka. Bilo me je sramota da budem u njoj, chak iako sam sama u sobi.
Tek shto sam pochela da je skidam , u sobu je ushla Zanet.
-Ne, ne, draga moja. MOracesh to da nosish. Moje devojke se tako oblache, pa chesh morati i ti kako ne bi otkrili da nisi radi novca ovde. Antoan mi je dao izrichite naredbe. Niko ne sme da posumnja.
-Ali madam !! Ova haljina je prosto uvreda sama po sebi. Osecam se kao da nemam nishta na sebi.
-Navikni se devojko. Takve haljine nose kurtizane. A dok te Antoan ne odvede odavde, to cesh biti. Kurtizana. I mada neces primati mushterije,moracesh da silazish u salon kada pravimo slavlje, i moracesh plesati.
-Ne, zao mi je. Ja to ne mogu.
-Ti ochigledno nisi svesna svoje situacije. Optuzena si za ubistvo draga devojko. A to je jedini nachin da te sachuvamo policije.
-Za ubistvo? O chemu to govorite?
-Zao mi je. Nemam ovlashcenje da ti bilo shta kazem. Molim te, obuci tu haljinu. Kada zavrshish, sidji u salon. Danas pochinje tvoja obuka !

Kurtizana? Ja? Odzvanjalo mi je milion sumnji , kada je Zanet izashla iz sobe. O boze, u shta sam se to uvalila...

Nastavice se...

Ispovest jedne dame

10.4.2008 - U zatvoru kurtizane !!!

O blogu

Meni

Novo objavljeno

Kategorije postova

Blog Prijatelji

Ostali linkovi

Blog Hosting