2.3.2008 - U operi...
Otac je bio protiv. Rekao je da devojke ne idu u operu bez pratnje, pa je poslao moju druzbenicu da mi pravi drushtvo. Nije mi smetalo, ionako cemo biti sa porodicom Renoir. Madam de Renoir je poslala mojoj mere depeshu , u kojoj me zvanichno poziva.
Iako sam znala razlog svoje posete operi, nisam mogla da sakrijem odushevljenje.
**
Predstava je bila ocharavajuca. Sofi de Noir sam spazila josh na pochetku, u lozi preko puta nas. Do nje je sedeo , kako mi je Annie rekla, Marshal Rodrigues. Na prvi pogled se doimao kao uzvisheni, bogati gospodin. Sedeo je uspravljen u svojoj fotelji i smeshkao se Annie.
-Rekoh ti draga Marie, Marshal zeli vecheras da razgovara sa mojim ocem. Plashim se da je gotovo..
-Nije sve gotovo. Gore glavu, razgovaracu ja sa Sofi, mozda moze neshto da se uchini.
I mada sam ohrabrivala ochajnu Annie, i sama sam bila u nedoumici. Kako ja mogu neshto promeniti? Tu zenu jedva poznajem.
-Oprostite moje dame, da li dozvoljavate da vam se pridruzim?- upitao je nepoznati mladic, dok je stajao na vratima nashe loze. Annie me je pogledala, i osmehnula se.
-Naravno da dozvoljavamo mesje- odgovorila je. Ja sam cutala.
-Da vam se predstavim Antoan de Monique.-rekao je gledajuci me sa osmehom.
-Drago nam je mesje Antoan. Ja sam Annie de Renoir, a ovo je moja prijateljica Marie Savouie.
-Enchante madmoiselles. A zashto vi samo cutite, zar vam moje drushtvo nije prijatno?-upitao me je.
-Ne, naprotiv mesje. Jednostavno me zanima radnja predstave, ako nemate nishta protiv.- hladno sam odgovorila. Odakle mi je poznat ovaj gospodin?
Zavesa se podigla, i devojke u divnim odorama su pevale najlepshu ariju. Bila sam odushevljena njihovim glasovima, da sam potpuno zaboravila da cu morati na kraju prvog china odem i razgovaram sa madam de Noir. U polutami sam primetila uporne poglede ovog mesje-a, koji je sedeo pored Annie.
***
Kada se zavesa spustila, brzo ustadoh i podjoh da izadjem iz loze i nadjem madam de Noir.
Mesje je ustao i poshao za mnom.
-Oprostite madmoiselle Marie, mogu li vam se pridruziti?
-Ne mesje, najbolje bi bilo da ne ostavljate moju prijateljicu samu.
Odaljih se uzurbanim korakom.
U holu spazih madam de Noir, u grupi nekolicine mladica. Pridjoh joj.
-Oprostite madam de Noir. Verovatno me se ne secate.. Pre par dana sam bila u vasho...
-Naravno da vas se secam. Samo mi objasnite, shta zelite od mene. Zar nismo zavrshili nashu prichu?
-Pa ja bih htela da vas neshto zamolim.
- Hahah, zar i vi? Pa zar niste pre samo par dana bulaznili o nekom poshtenju, i kako niste sluzavka...
-Ovaj put vas molim za drugu osobu.
-U redu. Ne mozemo sada prichati. Dodjite za tri dana kod mene na vecheru. Oh, mesje Antoan, dobro veche.- podigla je pogled iznad mene.
-Dobro veche madam. Kako ste?
Ljubazno joj se smeshkao i poljubio ruku.
-Vrlo mi je drago shto sam vas srela. Molim vas, pridruzite mi se u lozi.- koketirala je
-Moracu da odbijem tu ljubaznu ponudu madam, poshto trenutno pravim drushtvo madmoiselle Savouie.
Odmerila me je od glave do pete, frknula i ljutito otishla.
-Mesje, niste to smeli reci. Navlachite gnev ove zene na mene, a to mi zaista nije potrebno.
-Ne brinite nishta madmoiselle, hocemo li?- pruzio je ruku.
Uhvatila sam ga ispod ruke, i jedva chekala da kazem Annie dobre vesti. Sigurna sam da Sofi zna razlog mog obracanja, i da ce odgovoriti mesje Rodriguesa da vecheras razgovara sa mesje de Renoir.
Samo josh da na toj vecheri budem uspeshna.
|
