SOUND OF FREEDOM !!!!!

Monday, October 29 - Martini, mrak, muzika i ja:)

Sve je pochelo obichnim pozivom moje drage komshinice. Palo devojci na pamet da malo izadjemo, kako nismo odavno. Rezervisala je separe za nashe drushtvo u nekom kaficu tu blizu, i pozvala me da uchestvujem. Buduci da sam proteklih dana zivela kao zatvorenik, boreci se sa gomilama literature koju treba savladati, neshto i nisam bash bila za to da idem. Ali, mojoj komshinici ne mozesh reci NE, jer ta rech jednostvno ne postoji kod nje u rechniku...
I tako, sedimo mi u kaficu, pijemo, smejemo se...kad neki dasa prilazi nakon pola sata konstantnog gledanja u nashem pravcu ( mushko drushtvo nas ispalilo zbog utakmice, pa se, valjda zato odvazio da pridje).
Sede on pored moje komshinice i poche neshto da joj objashnjava. Ona samo klima glavom i glupavo se smeshka. Uh, pomislih, kako nije normalna...prvo shto se vidi da je ovaj dosta stariji od nas, a drugo, ona nikad nije volela da joj prilaze u kaficu..i kao trece ima vec svog dasu :)))
Posle par min..ode dasa. Kao da nishta nije bilo.
Pitam je ja, onako uzgred, shta je hteo,i ona mi reche da je on vlasnik kafica i da je doshao da nas pozdravi, ali mu bilo glupo ( moja komshinica, kako sam kasnije saznala, ga je poznavala od ranije)...
No...sve je to proshlo...ja se bacila na martini...i vec je alkohol pocheo da radi svoje, kad eto ga dasa ponovo. I , moja spretnost u rukovanju chashama je odavno poznata stvar..pa se desilo da je moj martini zavrshio kod dase na pantalonama.I onda se on nasmejao i rekao da ce mi dati rachun za hemijsko.
Uzas..
I nije to sve. On je, muchenik, doshao da me pita za br telefona, a dobio je martini tamo gde mu ne treba.
I +...kad sam napushtala klub, shtikla mi je zapela za kabal od zvuchnika, tako da sam, na samom izlasku uspela da im pogasim i muziku...
Pobegla sam glavom bez obzira...

Komentara (12) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Friday, October 26 - Slava i zavrzlame...*

Ehhh....
ludnica, pa to ti je ! Kuca mi se pretvorila u javni restoran. Kolachi mirishu, tata sprema neki liker od maline ( cela kuca mirishe na alkohol)..mama je u nekoj abnormalno velikoj zurbi, kuka da nishta nije ispalo kako treba ( zbog rafaelo konacha koji su ispali nekako mnogo slatki)...a ja ne znam gde cu pre.
Secate se kada sam pisala o tome kako mi treba vishe sna? E, pa sad mi treba josh vishe. Postalo je neophodno. Inache, od rano- jutarnjeg predavanja, do kasno-nocnog spremanja poslastica- nemam vremena ni da pogledam vesti. Ozbiljno !!!!
Elem, na faksu je blago haotichno stanje. Vecheras su napravili brucoshijadu, a ja ne mogu ici. To necu prezaliti !!! Ali, obaveze su obaveze. Huh....
Jedina koja je vesela od kad je pochelo ovo spremanje je Rea, moj pas. Dobila je dosta koski, i ne buni se :):):)

ee...ovako su nekako ispali i nashi kolachi :D

Komentara (7) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Tuesday, October 23 - Ona, on i ljubichasti slon :)

Trchala je mokrom ulicom u svojim belim dubokim ,sa 12cm shtikli, chizmicama...Kasnila je. U trenutku joj je zazvonio telefon, i dok je zastala kako bi ga izvadila iz prepune torbice, upalilo se crveno svetlo za peshake. Na display-u poruka:
"Opet kasnish. Ovo vishe ne moze ovako. Sledio sam se, i ako ne dodjesh za pet minuta, ja idem ! ". Crvenilo je oblilo njene obraze.
Preshla je ulicu na crveno svetlo, i nastavila da trchi ka platou.
...A on je chekao. U ruci je drzao belu kesu, dok mu je pogled lutao preko mora ljudi ne bi li je spazio . " Ovo je da ne poverujesh. Opet kasni. E bash me zanima koji ce sad izgovor da nadje"-mislio je on.
Proshlo je josh pet minuta, od trenutka kada joj je poslao poruku. Odgovora nije bilo, pa je on odluchio da krene kuci. Besan, razocharan. Taman shto se okrenuo, zachuo je pucketanje shtikli po asfaltu. Hodala je ka njemu, mokre kose, isprljanih belih chizmica ( proklinjala je trenutak kada se odluchila bash njih da obuje), i shirokog osmeha na usnama.
U njemu, bes je ispario brzinom svetlosti. Zagrlili su se.
Onda joj je dao poklon. Iz kese je virilo ljubichasto slonce, sa srcem koje je drzao u surli.
Gledala je zachudjeno u igrachku, a zatim se osmehnula i zahvalila.
Red je bio na njega da otvori poklon koji mu je ona kupila. Njegovom iznenadjenju nije bilo kraja-ljubichasto slonche koje drzi srce u surli. Prosto je delovalo neverovatno...Nakon primopredaje, otishli su na kafu, da ugreju svoje promrzle prste, mada im to nije bilo preko potrebno s obzirom da je njena ruka odavno grejala njegovu...

Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Saturday, October 20 - Jedan sasvim obichan dan...

Da, sasvim obichan. Ustala sam neshto ranije jutros, dodushe.
Napolju ochekivano sivilo, i ochekivan vetar i ochekivana hladnoca. I potpuno iritirajuca buka tramvaja u daljini. Ne volim tramvaje, smaraju svojim klackanjem, i nikad ih nema kad ti trebaju. Grrr...
Na Tv-u nishta novo. Opet pushtaju neke priloge sa Toshetom Proeskim, ne mogu da gledam. Neka tegoba mi pritiska pluca kada god vidim neki njegov spot. Zaista je to velika nesreca !!!
Vrteci kanale, naidjoh na neku komediji. Neshto u fazonu sastanaka na slepo. Tu sam se ismejala za sva vremena. Nisam nikad bila ljubitelj takvih sastanaka, ali izgleda da su zanimljivi:)
Inache, u glavi mi je potpuna zbrka. Imam osecaj da gubim vreme na neke nebitne stvari, a zapostavljam one vazne. Kao uchenje na primer. Evo, knjiga iz politichke teorije gleda u mene vec dva dana. Ne uzvracam poglede !!! Ne mogu, treba mi josh malo vremena, i bacam se na knjige.
Na fakultetu - frka. Bune se svi zbog kolichine gradiva, broja predmeta...profesora koji kasne na predavanje vishe od sat vremena... A meni-svejedno. Nije mi problem da chekam, nije mi problem da nauchim milione stranica dosadne literature..Nishta me ne dotiche. Ushla sam u neku ZEN fazu zivota. Samo mi se mnogo spava...i to je sve...

Komentara (9) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Wednesday, October 17 - Chekanje& Romantika

...nakon primamljivog uvoda bele ruze koja izviruje iz vode, dolazi ostavljena, prashnjava violina. Jedini odsjaj dobija od nagorele svece..violina je zaboravila svetlosti pozornice i prste svog virtuoza koji ju je proslavio...
sada je samo vredan komad nameshtaja..ostavljen svojoj starosti...pokoshen mladoshcu...

...devojka u chijim se ochima ogleda plamen, pomalo bespomocnog pogleda, ona cheka. Bespogovorno, cheka njega, cheka zarobljena u sopstvenim igrama senki...zadubila se u igru odsjaja na zidu...
prekrshtenih ruku, zadrzanog uzdaha u grudima...
o, hoce li se chekanje isplatiti? Hoce li on doci?

...na obali mora, dok povetarac raznosi slan miris i unosi ga u svaku poru, u pesku, na prostirci od grube svile, ukrshtene dushe, u zanosu ljubavi, dok jedino svetlo biva zarobljeno u chashi koja je nadjena pored puta njihovih planova...
..ona u belom, orkestar i svatovi...a oni sanjaju...

..ostavio je buket crvenih ruza ispred njenih zakljuchanih vrata. Chekao je, naslonjen na hladni zid, chekao je da chuje pomeranje kvake, ali toga nije bilo...
chekao je kao shto je i ona chekala njega..(par slika gore)...
..zakasnio je, i njegov buket je ostao da lezi u svoj lepoti ....

...puno romantike...puno nostalgije...puno chekanja....
sve tako neophodno...i sve povezano....

Komentara (3) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

"I'm selfish, impatient and a little insecure. I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best." — Marilyn Monroe