Tuesday, September 7 - Zashto mushki vole kuchke?

Kada je rech o mushko-zenskim odnosima, ne volim mnogo da pametujem. Uglavnom reagujem iz iskustva ili pretpostavki.

Nedavno sam se nashla u drustvu devojaka, koje su opsesivno dva sata prichale o mushkarcima i njihovim manama. Slushajuci na kakve sve glupave nachine one tumache ponashanje mushkaraca, apsolutno nisam imala potrebu da se prikljuchim.

Onda je jedna, devojka od 30-ak godina rekla  kako je u vezi sa 7 godina mladjim dechkom, i kako joj se sve chesce deshava da gubi zivce zbog njegovog ponashanja i odnosa prema njoj. Kao reshenje svoje muke, navela je svetski bestseler, priruchnik koji ce znatno promeniti taj M-Z odnos - " Zashto muskarci vole kuchke", od Sheri Argov.

Govorila je o toj knjizi kao o Bibliji 21.veka, i kao da , u najmanju ruku, sadrzi lek protiv leukemije. Ispostavilo se da je josh jedna od prisutnih prochitala navedeno delo, pa su se dale u raspravu i odobravanje pojedinih delova knjige ( koje su, gle chuda, znale napamet).

Kada sam stigla kuci, uzela sam knjigu koja mi je , netaknuta stajala na polici mesecima. Vec na prvoj strani mi je bilo jasno za koga je pisana , i kakve savete moze pruziti. No, kako je to jedno od onih shtiva koje prochitate za dva sata, bez da umorite ijednu mozdanu celiju, ubrzo prochitah molitvenik.

Saznala sam sledece :

- postoje samo dve vrste zena - kuchke i krpe.

- svaka je jednom, u nekoj vezi bila krpa.

- treba gledati samo sebe, jer ce i on tako gledati samo vas.

-ne treba kuvati mushkarcu ( ili u sluchaju da on zatrazi to od vas, kuvati mu shto odvratnije jelo), kako bi vas izveo u restoran.

- kuchke i kada vole , ponashaju se kao da ne vole, dok krpe i kada ne vole, ponashaju se zaljubljeno

- biti krpa ( fina devojka) je najstrasniji zlochin danashnjice

- svi su mushkarci isti, i svi vole kuchke !

Koliko je ovo tachno, pojma nemam. Koliko mozemo generalizovati mushke mozgove - ni to ne znam. Ali ono shto je ovde opisano kao "kuchka" , je ustvari svaka zenska osoba koja ne voli da bude otirach. S toga nisam sigurna koliko je bilo potrebno napisati knjigu od 200 i kusur stranica, da bi se objasnilo zenama da budu jake i nezavisne.

To su nashe majke i bake znale josh i pre 30 godina.

Saturday, September 4 - Ne mogu ti zabraniti svet !

A htela bih !

Bash bih htela da ti zabranim svet, i da se ti, lagano pomirish sa tim.

Zabranila bih ti i ljude, i ulice. Adrese koje si nekada znao, i semafore kroz koje si jurio.

Najvishe bih ti zabranila poglede, osmehe i telefon. Zabranila bih poznanike, poznanice, takozvane drugarice i pivo. Njega bih prvo zabranila.

Konfiskovala bih ti crvene dukseve koji ti apsolutno ne stoje, ali koje uporno oblachish danima.

Zabranila bih ti posao, kladionicu i ono zapushteno mesto gde nekada igrash stoni fudbal sa ortacima. E, vidish, njega bih spalila. Do temelja.

Izbrisala bih ti sve sportske kanale sa tv-a, a najvishe one na kojima je non-stop fudbal. I one erotske, laku pornografiju, i to bih izbrisala .

Muziku bih ti zabranila i filmove, narochito one u kojima se zgodna glumica, kao ovlash skida i provocira.

Zabranicu ti svet !

Pa cesh onda, slep, gluv i nem...gledati samo mene :)

Monday, August 30 - Krvava nedelja

......  Krv nije prestajala da teche. Njegove uplashene ochi, povremeno su se susrele sa mojima. Bio je to neki pogled pun izvinjavanja i muchnine. Vec sam zapalila i trecu cigaretu, kada se namrshtio.

Glava mu je bila zabachena unazad, i drzao je peshkir preko lica. Mrlje od krvi su probijale kroz tkaninu. Chak ni miris cigare nije mogao ugushiti taj opori miris krvi. Njegove krvi.

Skrenula sam pogled ka parketu, i tamo je ugledala. Ustala sam nervozno i prishla prozoru. Osetila sam da me gleda, ali nije mogao da pricha. Takav kraj smo i zasluzili. Bolan i zakrvavljen. Muchan.

Gledajuci kroz prozor, negde u dubinu..tiho sam mu prichala da je vreme za lekara, za testove i ispitivanja. Cutao je . I razmishljao o poslu. Kako da iskamchi josh koji dan da ode na preglede. Previshe briga mu se skupilo medju obrve, dok su ochi sevale.

Udahnula sam duboko, i sela pored njega.

" Jel prestaje? "

"Ne." - spustio je pogled.

***

Prestala je posle pola sata. On je bio krvav, ja sam bila krvava, soba je bila krvava. Besomuchno sam ribala parket, prala njegovu majicu i moju haljinu. Miris mi se zapleo u kosu, u nokte..po kostima. Svuda je bilo.

Izmorena i istroshena, legla sam i zatvorila ochi. Osetila sam da koracha blizu mene, a zatim da leze pored. Zagrlio me je, opet mi umusavio haljinu..i shapnuo

" Hocemo li sad da budemo malo nevaljali?"...

Uzdahnula sam.  

Wednesday, August 25 - Erotika shmerotika

Nikola i ja smo od samog pocetka razvili neku mentalnu povezanost. Jeste da smo se videli samo jednom, polu-pijani na beer festu pre neku godinu, ali neshto je kliknulo. Vec nekoliko godina se dopisujemo, i razmenjujemo utiske.

Nikola zivi u Podgorici i studira menadzment. Voli visoke devojke i jednom je sanjao da se ljubimo na nekom mostu. Smejala sam mu se za taj san nekoliko dana, i rekla mu da nastavi da sanja, jer ja nisam ni upola visoka.

Onda je Nikola upoznao Jovanku, i bio srecan sa njom. A ja sam bila srecna zbog njega. Jovanka me organski nije podnosila, jer je Nikola u  nashim nocnim razgovorima o globalnoj ekonomskoj situaciji, trazio mir. Onda je Jovanka zaista poludela i poslala mi poruku da ga se okanem.

Odgovorila sam joj da sam 700 km udaljena od njih, i da od mene ne preti nikakva opasnost. Shto i nije.

Onda je Jovanka pochela da me gotivi, a Nikola je ubrzo raskinuo sa njom. I pao u depresiju. Nije pisao danima, a kako njegov brat kaze, nije ustajao iz kreveta nedeljama.

Malo po malo, pocheo je da se oporavlja, i mi smo nastavili dopisivanje kao i do tada.

Nego, pre neku noc, kada je meni bilo muka od dosade, a nije mi bilo do uchenja, chetovala sam sa Nikolom.

Mic po mic i nekim chudnim putevima stigosmo do reshenja dosade  da on i ja napishemo erotski roman.
" Erotika na crnogorsko-beogradski nachin" , bi bio naslov, a radilo bi se o meshovitom braku dvoje mladih i njihovom sexualnom zivotu. Nikola je , pametno, dao predlog da ogranichimo upotrebu vulgarnih rechi jer kako je rekao " da nam se ne shlogiraju roditelji".

Dve nedelje je rok za svako poglavlje, a njih pishemo naizmenichno. Jedno on, a jedno ja.

Za sada od romana je ostao samo naslov i osnovne teze, a Nikola mi je sinoc rekao da on vec pomno i iscrpno istrazuje za knjigu. Nisu me interesovali detalji.

Nikola mi je danas javio da je nashao izdavacha, i da roman mora biti gotov do kraja godine. Oboje smo se nasmejali od srca.

Thursday, August 12 - ...Pola oshtrog noza...

Ne znam shta se to desilo sa nama. Ne znam ni zashto se desilo, ni koji je uzrok. Nismo ljudi sa najvishe problema, iako svi blate nashu domovinu, iako imamo demagoge umesto politichara, iako nikako da udjemo u EU. Nismo najgori. Nismo gladni. Nismo dotakli dno, ma kako god da se chinilo . Neko jeste, ali takvih je svuda. Nijedna zemlja se nije vakcinisala protiv siromashnih, protiv unesrecenih, protiv zrtava loshe ekonomije..

Nismo ni loshe vaspitani. Shkolovani smo koliko toliko. Imamo osecaj za prijatelja, za porodicu, za ljubav. Znamo da popijemo i plachemo za stolom. Neko zna da ustane u autobusu da stariji sednu. Borimo se za svaki dinar, za svaki slobodan dan, za svaku misao.

Vecina ide u crkvu. Palimo svece za mrtve, za zive i njihovo zdravlje. Krstimo se, i krstimo decu. Svadjamo se i mirimo. Zivimo bez luksuza ali sa dushama, i duboko usadjenim vrednostima.

Zato mi nije jasno kako neko ko nema mentalnih i materijalnih teshkoca moze od sebe napraviti zver. Chak i da postoji neki razlog, nikada nece biti dovoljno dobar da opravda brutalnost, nedostatak humanosti i ljudskosti.  I kako se takvo uzasno stanje mozga moze stvoriti u glavama jedva punoletnih mladica??

Kada sam , kasnije, chitala u novinama tachan sled dogadjaja, u glavi su mi odzvanjale scene koje sam videla.

Vracala sam se oko dva sata, a ulica je vrvela od policije. Nesrecnu radnicu su vec odveli, ali njena krv je bila posvuda. Nekoliko metara od moje kuce, oni su je tukli i sekli bez milosti, bez ikakvog osecaja.

Nakon toga ostala sam nema.

I sa pitanjem : shta se to, kog djavola, deshava sa nama??!!!