Nisam se nadala ni ochekivala da ce biti tako.
Zivela sam u iluziji da cu, nakon ogromnog fijaska, ovaj put pametnije odigrati.
Ali kao shto je vec opshte poznato, na tom polju ne postoje sigurni potezi.
**
I da, desilo se. U tami kafane iz Drugog svetskog rata, modernizovane do granice nenormalnog, nisam mogla da odolim. U svojoj glavi sam zamislila idilu : sad i nikad vishe.
Ponela sam ga u Beograd. U mislima i na slikama.
**
Ne mogu da opishem po chemu je drugachiji, ali jeste. Od svih do sada. Od mojih najvecih ljubavi !
Za samo jedan mali tren, obojio je moj svet u ruzichasto. Osmehom , pogledom.
I njegov miris je ostao u nozdrvama.
**
- Ne znash da igrash kolo?- pogledao me je zapanjeno.
-Ne znam - odgovorih stidljivo.
-Pa dodji da te nauchim, beogradjanko.
Blagi trzaj kroz telo, dok mi je drzao ruku. Pratila sam njegove korake. Muziku nisam ni chula !
A sada sam udaljena od njega tri sata i 15 minuta. I jedan chitavi dan.
I ko zna koliko...
Zvonio je telefon dok sam obavljala jutarnje obaveze ( pranje zuba, umivanje itd.) . Jedva stigoh da se javim. A sa druge strane zice...
-Pakuj kofere. Udajem se sutra. Ti si mi kuma- cvrkutala je novopechena mlada.
-Aman, prestani se shaliti sa tim stvarima. Jednom cesh me ubiti.
-Freeda, ne shalim se. Evo ti mladozenje, pa cesh poverovati.
Milan, iliti mladozenja me je ubedjivao svojim medvedjim glasom dobrih 15 minuta, dok nisam ukachila. Pa moja Maja se udaje !!!
Panika u glavi. Shta da obuchem, shta da kupim za poklon?? Svadbu prave u jednom seocetu nadomak Beograda. Ma ko se josh udaje u nedelju???
" Morash doci sa pratiocem" - odzvanjao je Majin glas u mojoj glavi. Pa ko je lud da ide sa mnom???
U roku od dva sata, sve je bilo sredjeno. Duga cvetna haljina pozajmljena, lezala je spokojno u torbi, shminka na mestu, poklon upakovan. Jedino shto nedostaje je pratioc.
Lupala sam glavom koga da zovem, i pade mi na pamet jedan ON. Okrecem broj.
- Caos. Ja sam. Imam jednu molbicu. Nije mnogo. A i dugujesh mi..
-Shta ja to dugujem, da chujem? - nasmeshio se.
-Pa secash se kada si me molio da idem na slavu kod tvog ujaka proshle godine?
-Ma ne dolazi u obzir. Necu ici kod Maje na svadbu.
-Ali zashtooo??? - zavapila sam.
-Zato shto ... imam svoje razloge.
Onda sam se setila. Maja i on su bili zajedno. Pih, koji baksuz. Ali nisam odustajala.
-Ako dodjesh, ona ce videti da si je zaboravio ...
-Bezobraznice jedna. Ajde idem. Ali ovo je samo zbog tebe, da znash.
Posle par minuta mi stize poruka od njega :
" Nemoj da si sluchajno uhvatila bidermajer !!! "
Zato i jeste naj ortak. Za ceo zivot !!!!
Ostaje josh da mu izaberem odevnu kombinaciju. Jer koliko god da je divan kao osoba, pojma nema o modi !! A mushko, shta da vam pricham? :)))
Ulazi buchno u sobu, i svoje sestrinsko cenjeno dupe spushta na moj, tek nameshteni krevet. Dize noge, i seda u turski sed, pri tom zvacuci kroasan sa chokoladom.
Okrenula sam se na drugu stranu , i pokushala da zaspim.
-Jel spavash? - pitala me je sa ustima punim neizvakane hrane.
-Mhm...
- Aj nemoj. Kako ti nije dosadno da spavash? - pitala me je, naizgled ozbiljno.
-Mala, ucuti . Ja ustajem rano, a ti se protezesh do podneva.
-Pa ko ti je kriv shto si student.
Tu mi je palo par osoba na pamet, no odluchih da ocutim i nastavim zapocheto.
- Treba mi pomoc. Za sutra. Hitno je. Dizi se. - pochela je zapovednichkim tonom.
-O chemu je rech?
- Pa sutra Sinisha dolazi u shkolu.
-I shta ja imam sa tim? Neka dolazi, i treba.
-Ali, morash da mi namestish frizuru, da mi odaberesh shta da obuchem. Mozemo u shoping kasnije?
-Ti se to zbog njega udeshavash, kozo jedna? - okrenula sam se da bih je pogledala.
-Pa naravno, kozina sestro !!!
Tu smo obe prsnule u smeh.
A onda smo krenule u nameshtanje frizure. Dunulo mi je kroz glavu kakva sam ja bila u njenim godinama. Ma kakva frizura, kakvi bakrachi. Jedino shto me je interesovalo bile su knjige, i drushtvo. Momci ni na kraj pameti .
-Reci cu mu da mi se svidja ! - odvalila je. Zgranuto sam je pogledala. Pa ja to ni sa svojih skoro 20 ne smem da uradim.
I tako, otishla je u shkolu i na velikom odmoru prishla tom musavom Sinishi i zakazala dejt. Ponosno mi je prichala kada se vratila, kako ce da je vodi na sladoled.
Ama, jel ovo moja sestra? Imamo li ishta zajednichkog sem dvoje odraslih, zvanih roditelji koji pojma nemaju o akcijama svoje ljubimice??
Izdajnichki sam rekla tati da ide na sladoled sa nekim tamo malim. A tata, neunishtivi romantik me je srozao kao niko do sad.
-Ma sta ti tu tuzakash, zar se ne secash koliko si bila gora od nje??
Molicu lepo da se zamisli sledeca situacija :
Elem, nedelja uveche. Nigde zive dushe nema.
U jednom stanu, u centru grada, samuje jedan osrednji pisac, kome umetnichko-bioloshki sat uveliko otkucava.
A onda zamislite kako se taj pisac mesecima muchi ne bi li napisao krunu svoje dotadashnje propalo-pisachke karijere.
U istom trenu...trideset sholjica kafe nisu dovoljne. U istom trenu... hiljade i hiljade zaokruzenih rechi i fraza u rechnicima....nije dovoljno...
U tom istom, kobnom trenu... osrednji pisac shvata, na sav uzas, da je izgubio i ono malo nadahnuca koje ga je vodilo.
Nishta !! Blanko !!!
Shta taj pisac moze da uradi???
A shta bi verovatno uradio??
Ovo je jedna od mnogih pricha koju je zivot pazljivim tonovima ispleo u stvarnost. Deshava se tu, pred nashim ochima, a "mi" nemarno prolazimo pored iste, ne obracajuci vishe paznje od blede zainteresovanosti.
U jednom malom sokachetu u centru grada, prodaju se slike. Svaki put kada prodjem pored njih, zastanem. Prodavac mi nikada ne odgovori na pitanje : ko ih je naslikao ?
Samo se nasmeshi i kaze : dao sam chasnu slikarsku rech, da nikome necu reci.
- Vi ste slikar?
Ponovo osmeh.
-A koja ti je slika najlepsha?- pitao me je.
-Ova sa konjima.
-Ah, da. Znash, to je slikano na jednoj poljani, divlji konji su u pitanju.
-Kako ste ...mislim kako je slikar uspeo da ih naslika? Ne deluju bash kao krdo mirnih konja.
-Oni to nikako nisu. Jednom je slikar proveo tri noci za redom na toj poljani, ne bi li uhvatio koju liniju.
-To zvuchi zapanjujuce. Zar se niste plashili? - upitala sam naivno.
-Nisam. Jer ja nisam slikar. A nisam se plashio ni za njega. Znash, on je veoma iskusan u svom poslu..
Nekoliko meseci kasnije, put me ponovo naneo na isto sokache. Tamo je, umesto prodavca, stajala neka zena, i maramicom brisala ramove.
-Dobar dan. A gde je slika sa divljim konjima?- upitala sam nakon kratkog razgledanja.
-Nema takve slike- odgvorila je nezainteresovano zena.
-Kako nema? Pa pre nekoliko meseci je ovde bio neki stariji chovek, i pokazivao mi je sliku..
Zena me je pogledala sa chudjenjem.
-Mora da ju je sklonio sa prodaje. Pre nego shto je umro, trazio je da neke slike povuchem iz prodaje. Verovatno je ta medju njima.
Saznanje da je umro na mene je ostavilo neopisivu tugu.
-Mozete li je doneti, zelela bih je videti josh jednom.
Sledeceg dana, slika sa konjima me je chekala medju mnogim drugim.
-A je li vash muz naslikao sve ove slike?
-Ne znam . Nikada nije priznavao, ali je noci chesto provodio u ateljeu. Govorio bi kako ide tamo ne bi li ochistio ramove za prodaju.
Sliku sam dobila kao poklon.
Slikarevu zenu, kao ni ostale slike, vishe nikad nisam videla...
"I'm selfish, impatient and a little insecure.
I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best." Marilyn Monroe
