Tuesday, May 8 - Will you still love me tomorrow?

Hocesh li me voleti i onda kada vishe ne budem mogla sa tobom trchati kroz shumu nashe mladosti? Kada sve u meni opusti, i kada tishina preplavi moje snove....

Hocesh li me voleti,kad dodje jesen, zlatna, mlaka...pracena mirishljavim kishama? Da li cesh me i dalje drzati za ruku i shaputati nezne rechi?

Da li cesh i tada umeti da me zagrlish ovako jako kao sada, i zaklonish me od grmljavine? Da li cesh mi i dalje pevati nashe pesme, svirati gitaru ispod mog prozora u letnjim nocima?

Hocesh li me zvati samo da mi chujesh glas? Preleteti pola grada samo da bi me video na kratko? I dalje donositi ljiljane za osmi mart?

Hocesh li moci  u mojim ochima videti sjaj svemira,kao shto kazesh da mozesh sada? Hocesh li biti sa mnom i kada oluja zivota bude pretila da pokosi moja nadanja?

HOCESH LI????

Monday, May 7 - **PoLuDeLa*

...al nachisto sam poludela. Evo,skoro ce pola dva !!! Ja ustajem za nekih 5 sati,a nisam ni pola posla zavrshila. E tako mi treba kad sve ostavljam za nedelju. A tako sam umorna...zevam na svake dve sekunde...

Kao skuvala sam sholju velike,jake kafe,da bi me drzala budnom shto duze,al ne pomaze. Nisam je ni okusila, neka muka me spopala. I nervoza. Prokleta nervoza. Ponovo sam pochela da grickam nokte,a to je znak da sam stvarno nervozna. Sve je josh normalno,dok ne pripalim cigaru. Fuj ! Ja sam to,kao ostavila. Josh sam mlada da se trujem. Ma ne bi trebalo nikad da se trujem,al jbg,slab mi karakter kad je nikotin u pitanju.

Danas mi je bio bash uzasan dan. Onako sparan,mutan. Sama sam bila kuci chitav dan,i nishta nisam radila. Samo sam lencarila i gledala TV. Pa jel to normalno???? A milion obaveza za vratom.. Ej, milion !!! Pa,ne stvarno sam shiznula... I evo me sad...sedim za kompjuterom,pokushavam da nazvrljekam maturski rad iz filozofije koji MORAM da predam sutra..chuj sutra-danas! A nisam stigla ni do pola!!!  I nemam neku inspiraciju da ga pishem..samo lupam neke gluposti,prepisujem rogobatne rechi i izraze,  ma mlatim praznu slamu. Vishe imam volje da se ovde jadam...:)

Eto,malo sam preuredila stranicu...bilo je i krajnje vreme.  Onaj proshli dizajn me vec smorio debelo,a nikako da se nakanim da menjam...nadam se da vam se svidja...

A sad odoh da se bacim na posao...valjda cu stici do jutra da zavrshim...?

Saturday, May 5 - Jedno secanje....

"Koliko je proshlo? Deset godina?"- pitalo me je naizgled nepoznato lice.

" Ja ne znam o chemu ti prichash....Ja tebe nikad nisam videla u zivotu"-rekoh sigurna u sebe.

" Ma pogledaj bolje,promenio sam se,to je tachno..ali nemoguce da se ne secash.."- nasmejao se. " Podseticu te....sedeli smo zajedno u osnovnoj do chetvrtog razreda..a onda sam otishao..zvuchi poznato?"

"Ma nemoguce da si to ti....Darine?..Joj al' si se promenio.Pa nisam te prepoznala..."- osmeh mi se razlio po licu... " Da..deset godina...dug period!"

Otishli smo na kafu...da bi se prisetili nekih starih dana...starih ljudi....onog vremena najranijeg detinjstva.. Prichao mi je o svom zivotu za ovih deset godina. Selio se sa kraja na kraj zemlje... usput zavrshavao shkolu....Slushao me je...nije verovao koliko sam se promenila...a opet ostala ista... naivna klinka u dushi.. Ma nije ni svestan koliko me je prochitao... A onda je pitao za Njega. Moji staru ljubav, ishao je sa nama u razred. Kada mi je rekao da je chuo kako zivi,kako propada , kako je postao narkoman..bilo mi je teshko da prevalim potvrdjivanje preko usana.Peklo je...Onda me je Darin uhvatio za ruku i rekao da zna shta je bilo izmedju nas...neko mu je rekao pre par godina.. rekao je da mu je zao.  A mene je peklo tokom chitavog dana,neshto u srcu. Drago mi je bilo shto sam ga srela... obecao je da ce ponovo doci...Ej..deset godina...chitava vechnost....

Wednesday, May 2 - ...over the rainbow....

Hodala sam tihim koracima po ivicama svojih zelja. Htedoh uhvatiti nezni odsjaj mesechine koji je preplavio moje unutrashnje nemire....htedoh zadrzati sliku u svesti...i lakim percepcijama sadashnjosti otploviti u bezdan...chudan,mio i blag...nikako bezdan proshlosti...ni buducnosti...ne u ovoj dimenziji,ne u ovom vremenu;

Moze li mi iko pozajmiti nevidljive i nechujne sandale,baletanke? Htela bih odlebdeti bez ichijeg znanja, suvishnih pitanja..u neku novu galaksiju....i naravno vratiti se natrag...jednom !

Moze li me iko uputiti ka novim svetovima,paralelnim? Tamo gde se za svaki osmeh dobija cvet ljiljana.. a gde se svaka suza brishe kao charobnom gumicom....; eh, tamo stare ljubavi nisu stare,vec vechne.. gde se snovi ostvaruju....:)

Tuesday, May 1 - Iz moje glave

Na obodu crnih prepletenih misli-staklena cipelica. Usamljena stoji i vapi za .. vlasnicom. Nad njom,crni oblaci sudbine zaklanjaju pogled na vedro nebo. Dok zvono sa okolne napushtene crkve..bolno odzvanja. Ni vetar da shushne vec opalo lishce prerane jeseni... Tishina glasno odzvanja napuklim stazama kojima idemo. I hodamo,iznemogli da se vratimo, previshe uplasheni da stanemo. A neki zvuci vibriraju kroz grane opustelog drveca... strashni zvuci, lede krv u venama. Ne obazirem se. Zashto bih, kad su daleko? I ti zvuci,i vetar koga, ma koliko pokushavala da osetim - ne mogu. Huk sove trgnuo me iz besmisla kome su moje misli letele i vratih se na pochetak. Tamo odakle sam krenula..bez svojih cipelica. Bez ichega.

Mozda ce ovaj tekst mnogima biti konfuzan...ma ni ja ga ne razumem. Ali eto... stvorio se u mojoj glavi neochekivano,i kako ne bi bio samo josh jedna stvar koja prolazi kroz moju glavu, zapisah ga.. Ne mora da se dopada:):)