Thursday, June 10 - Nece vishe Lola, voleti do bola...

Zlo doba noci, znam. Bili su ovo i zli dani, a uopshte nije bio mrak. No, kako sam upala u kolotechinu , a to se uvek desi u ovo doba ( zlo), imala sam prostora , mentalnog, i vremena, materijalnog, da razmislim o svojoj opsednutosti. Inache, ja to uopshte ne bih tako nazvala ( imam problem sa poricanjem ochiglednog), ali jedna vrlo bliska osoba mi je rekla da se to bash tako zove.

Elem, moj problem jeste ljubavnog porekla.  Vrlo je ljubavan i potpuno nereshiv, bar u skorije vreme.

On i ja... tragikomedija trenutka i vechnosti. Upoznali se pre chetiri godine, zajedno smo dve. I voleli smo se , onako kao na filmu ( u kome glumi Sandra Bulok). I da ne zalazim u detalje, postadosmo navika. Tako smo makar mislili.

Onda dolazi tragichan trenutak - pukosmo pre koju nedelju. Onako svojski, bespovratno. Usledilo je neizbezno, istog dana ja shvatih da nema ni N od navike, da je sve to samo chista, transparentna ljubav... i pocheh patiti . Nisam jela nedelju dana, nisam se smejala, nisam zivela. O , ne. Nichega nije bilo, OSIM opsednutog gledanja u mobilni telefon.

Prolazishe dani... presporo i pretuzno. U trenucima kada nisam jadikovala nad svojom izgubljenom ljubavi, plakala sam kao tri kishe. Iskrvarilo mi srce, mozak otishao u aut...nishta normalno. Neki dan kasnije, opsednutost prelazi u ochajanje. Nokti su izgrizeni do zivaca, prazne paklice napunile kantu za djubre, a nove -donju fijoku radnog stola ( da ne vidi mama, sekira se).

Donosili mi sladolede, chokolade... ma chak ni na gumene bonbone nisam reagovala ( a bez njih ne mogu). Ma nishta...samo on, on i on. A njega nema !! Do jednog lepog dana. Poziv, i njegov tako divan glas. Glupava pitanja, na koja nisam zelela odgovarati...a nema najvaznijeg. Ma, zar je stvarno gotovo??

Onda obecanje . On i ja, kao ranije. Na letecem cilimu, do neba, do zvezda.. do...onog Bozijeg oka shto videh na nechijem blogu. Zauvek.

I tako se zavrshi moja opsesivna patnja. Ali pochinje sumnja.

Zashto mu je trebalo toliko dugo da me zove????

Opsesija na pomolu.... bem ti !

Thursday, June 3 - Lagao nas mali, pres'o k'o budale...

S godinama mi postaje sve jasnije odakle meni ta manija kada je rech o prevarama, i uopshte o ljubavi. Necu biti bljutava, obecavam, i necu reci kako sam jedna od onih sanjalica kojima je ljubav zvezda vodilja, ideal zivotni i jedini moguci cilj. A da se razumemo, nisam vishe ni klinka kojoj majka pred spavanje pricha o princhevima i mladim kraljevicima , koji su u stanju da pregaze sve na putu do svoje true love !

Gospodina Volta Diznija poshtujem, ali kao i Dzejn Ostin ili Milica Jakovljevic, ljubav je uzdignuo do nepostojeceg neba. A da ne govorim o tendenciji da devojchicama pruza nerealnu sliku ljubavi, koju u kasnijim godinama ove dve, gorepomenute, nadgradjuju svojim "lovachkim" ljubavnim sagama.

Pohvalno je to da neko, ko zivi u sadashnjosti i dalje zadrzi te ,skoro nevidljive, niti koje govore - ljubav postoji, ona je vechna i neunishtiva.

Ali, molim vas..budimo na trenutak realni.

Moj deda je godinama varao i tukao moju babu.A ona mu je to vracala nesebichnom neznoshcu i ljubavlju. Od njega - ni hvala.  Nisam jedina, verujem, koja je imala "sluchaj" u porodici. Moj komshija i dalje tuche svoju zenu, a ne da joj raZvod. Ona kaze da ga voli,da bi umrla bez njega ( a shto ce umreti i pored njega, nije ni bitno) chak iako je ponekada prek i pijan.  Zivot, kaze moja majka. Ljubav ima pet strana, i svako je gleda drugachije. Shimi ga djuro !!

Muz vara zenu, zena ima ljubavnika, kod kuce se ignorishu. Dechko se zaklinje na vechnu ljubav svojoj devojci, dok ona mashta o nekom drugom. Zena radi po ceo dan, dodje kuci, muz se dere jer,zaboga, nema ruchka. Muz radi po ceo dan, zena ga cheka besna i zahtevna..Primera na tone. U mojoj okolini, u vashoj...

I da, priznajem..postoji ljubav. Ali ona nikada, nikada nije uzvracena na pravi nachin. Uvek jedan voli vishe.

Na moju veliku zalost, taj jedan sam ja ! 

Tuesday, June 1 - ... Prva jutarnja...

Kult "prve jutarnje" se u mojoj porodici prenosio generacijski. Kada je doshao red na mene, da budem sva odrasla i vazna, na veliku zalost mojih ukucana - nastavila sam tradiciju.

Ne iz fazona, ne iz dosade...vec zbog stresa. To je moj razlog, i njega se drzim.

Ima dana kada mi nije potrebna. Ima dana kada , obuzeta obavezama i problemima, prosto zaboravim na nju. Ima trenutaka kada ne mogu ni da zastanem, da se prisetim...

A ima i onih dana, poput ovoga, kada mi je pozelela dobro jutro..

Ne brinem se, jer kao i svi ostali razmisljam do bola optimistichno - mogu da prestanem kad hocu.!!

I verovala sam u to, do juche kada mi je Dora rekla : " Postajesh strastveni pushach! Morala si da povuchesh poslednji dim, pre nego je ugasish!! " ..

Zabrinuh se.