SOUND OF FREEDOM !!!!!

Thursday, December 27 - 6 zivotnih istina

1) Ne mozesh da dotaknesh sve svoje zube jezikom !

2)Svi idioti ,poshto ovo prochitaju, pokushaju to da urade !

3)Prva istina je laz !

4)Sada se smeshkate,jer ste idiot !

5)Uskoro ce te ovu foru prodati nekom drugom idiotu !

6)Na vashem licu i dalje stoji glupi osmeh !

****

Kao drugovi smo. Nakon raskida. I dobih ja ovu poruku,i prosledila mu. Ne odgovara.
Nakon 15ak minuta- zove me.
Javim se onako, malo postidjena, mozda nije shvatio foru. Kad sam mu chula glas, neka drhtavica me obuzela. Koliko je vremena proshlo? Mesec dana?
Uh...kao smeshka se, pricha kako je lepo chuti moj glas. A onda je upitao shta mi je znachila poruka.
Rekoh mu: fora, shalila sam se ! Nishta ozbiljno...glupost. Zezanje...
On: ma znam ja da ti volish tu metaforu !
Eh sad..Vidi chovek metaforu tamo gde je nema..
Spustila sam mu slushalicu pod izgovorom da moram da se spremam za izlazak. Patetichno, zar ne?

***

Odoh do drugarice, danas je pekla neke jaakooo ukusne kolache ! :))))

Komentara (14) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Monday, December 24 - Zavrshi posao !

Desilo se danas na uobichajenom putu do moje ljubljene ustanove,od misloshte zvane FAX. Stajala sam na prepunoj stanici kod najmilije mi okretnice Slavije,i promrzlog nosa, chekala najpuniji autobus u Srbiji, koji je,naravno, kasnio .

Malo sam postala anksiozna zbog gore pomenute situacije, pa sam krenula sa cupkanjem. Cupkala sam tako, skakala s noge na nogu, a sve u cilju da zagrejem svoje promrzlo telo.
U svom tom skakanju, zaboravila sam da je puna stanica, i sluchajno stala bash na nogu nekog grdosije od dva metra.
Uz ljubazni osmeh broj 7, izvinila sam se i u sebi pomislila " Nadam se da ovaj ne ulazi u moj bus".
Ali djavo je djavo...
Dodje prepun bus, ja krenula sa gomilom. Guraj se, vichi, razbijaj kukove- udjoh u bus. Pored mene- grdosija !
Opet se ja fino nasmejem,i spustim pogled ( chisto da odmerim koliko su nam stopala razdvojena), kad ono..moja shtikla na njegovim patikama.
A njegov besni pogled trazi moj. Ovaj put sam se javno izvinila, svi u busu chuli.I malo sam se pomerila, koliko je guzva dozvoljavala.
Na sledecoj stanici, izashla sam brzinom munje. I molila boga da je ostao unutra.
Na peshachkom prelazu, odahnula sam, i mahinalno krenula unazad,kad sam osetila ispod shtikle nechije stopalo.
Nervozno sam se nasmejala, i molila boga, da kada se okrenem ne ugledam grdosiju.
Ali djavo ne spava...
Dala sam se u beg, a grdosija je podigao drugo stopalo i povikao :

"Zavrshi posao !"....
Brrr....

Komentara (6) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Sunday, December 23 - Pocheci ludila

Ne spadam u grupu onih koji svoja osecanja cede na kashichicu. Takodje nisam osoba koja ce ici i na sav glas prichati kako se oseca. Cutim kada treba, pricham kome treba. Ne ponosim se narochito svojom otvorenoshcu, ali kakva je da je, moja je.
Ponekad me mrzi da razmishljam. Nekako se desi da se nagomilaju one ruzne stvari pa krenu pritiskati mozak. I onda uhvatim sebe, u par navrata..kako tupo zurim u predmet a u glavi mi je praznina. Ponekad me to i plashi.
***
Godinu dana veze se rasprshilo kao milioni sitnih komadica stakla. Nisam plakala. Osetila sam jednu veliku rupu, tamo gde je nekad lezala dusha. Sad je bila slomljena. Zvuk lomljenja me je pogodio i ostadoh ranjena.
A on se ni okrenuo nije.
Ochekivao je da molim, da ronim suze, verovatno i da ga vuchem za rukav. A ja sam samo tupo zurila u njegove ochi i lagano se smeshkala. Mislim da je to zavrshilo stvar.
A onda sam cutala. Mnogo. Dugo. I on je cutao. A dani prolazili...
***
Nocas sam se raspisala. Valjda zato shto neko vreme nisam. Skupilo se, shta da radim.
***
Uchili su me od malena da uporni pobedjuju. Shvatila sam to doslovno. Za sve shto je moglo, ja se borila. Chak i za izgubljene bitke. Ponekad mi se chinilo da samo to i radim u zivotu-borim se. Sa vetrenjachama.
Porazi su me pogadjali u nerv. Ali nikada nisam odustala. Necu i sada.
***
Ovaj put se borim samo za sebe. Za svoju samocu i navikavanje. I necu odustati...

Komentara (11) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Sunday, December 16 - Usamljeni kauboj 1

Jahao je par dana bez prestanka.. Konj je vec bio na izmaku snage, i on odluchi da se zaustavi u skoro neprimetan mali gradic na jugu Teksasa.
Zavezao je konja ispred salona i zveckajuci praporcima , ushao unutra.
Svi pogledi zaustavili su se na njemu. Mushkarci su ga sa mrznjom odmeravali, domundjavali se, zlurado se smeshkali. On nije obracao paznju.
Ponosito je hodao do shanka, seo i pozvao konobaricu.
Razmishljao je o daljim planovima, kuda bi ishao.
A onda je na zidu salona video oglas :
" Trazi se jak, sposoban jahach, sa iskustvom
za krocenje divljih konja.
Plata nije velika, ali je sigurna"...
Osmeh mu se razlio preko lica... !
***************************************************

Ushavshi u veliku , staromodnu kucu, zapahnuo ga je miris divljih ruza.
Ishao je za slugom do dnevne sobe, gde je bio primoran da sacheka gazdu imanja.
Razgledao je po prostoriji i uochio da zenska ruka dobro obavlja posao. Pitao se kakva je to porodica u koju je doshao da radi,i hoce li oni razumeti njegovu proshlost. Da li da im uopshte i kaze, ili da se lazno predstavi?!
Nakon par trenutaka, sredovechan, grub chovek ishao je ka njemu ispruzenih ruku:
- Izgleda da ste se samo vi javili na oglas-primetio je.
-Izgleda da je tako.
-Dobro, onda nemojmo gubiti vreme. Shtale su napolju, a vi cete spavati u kucici pored shtala. Nadam se da vam to nece biti problem.
-Ni najmanji.
*********************************************************

Imali su pet konja i jedno zdrebe. On je bio vlasnishtvo najmladje cerke.
Shtale su bile raskoshno uredjene, a konji su bili izvanredno lepi i negovani.
Kuca u kojoj je Kauboj spavao , iako oskudna, bila je dovoljno komotna za njega.
****************************

Dani su prolazili , a Kauboj je odlichno obavljao svoj posao. Gazda je bio vishe nego zadovoljan, i nakon vrlo kratkog vremena,povisio mu je platu.
Ali jednog dana, jedna vest je uzburkala situaciju u malom gradicu.
Vraca se gazdina cerka iz Londona, gde je bila na shkolovanju klavira.
Naizgleda , ta vest nije doticala Kauboja, mada se i on zivo interesovao kakva je, poshto u kuci jedino nije bilo njenih slika...
Nije ni sanjao da ce njegov zivot uskoro postati oluja...

***************

nastavice se...

U nastavku:
- Ko je cerka, i zashto nema nijedne njene slike u kuci?
-Ko je zaista Kauboj?
- Kakve veze imaju jedno sa drugim?

Komentara (7) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Saturday, December 15 - Novogodishnje zavrzlame :)

Vodjena proshlo-letnjim iskustvom, i uz doobru navalu mojih "glumaca", reshila sam da napravim novu predstavu. Novogodishnju.
SInoc je glumachka ekipa doshla na razgovor. Razmatrali smo razne ideje, svako je imao neku svoju... i na kraju odluchili da ipak predstava bude odrzana 29.decembra.
U svom tom glumachkom zanosu, moji maleni glumci zaboravili su na to da oni idu u shkolu do 28. a da sam ja do tada na predavanjima.
Kada sam im iznela taj problem, oni su rekli :
-Nema problema. Ti napishi tekst do petka (21.dec) , a mi cemo ga nauchiti do 29.
-A kad cete ga uchiti? Jedva stizete i za shkolu da nauchite-pitala sam ja, sva naivna.
-Pa nocu. I ti ionako sve pishesh nocu, zashto ne bi mogli i mi?

I ko je tu lud?
No, bilo kako bilo, klinci su vec obavestili pola opshtine, a ja sam uzela papir i olovku po ko zna koji put.
Nije mi teshko, super mi je da radim sa njima. Zabavni su i zasmejavaju me njihove klinachke fore. Da ih muchim, muchim ih...podviknem chak kad su nevaljali i nece lepo da rade. Zato nam i svaka predstava bude dobra.
Iskreno, razmishljala sam da li da se ponovo upushtam u ovo...i da je mozda bolje da sami sve urade.. ali ne...ne mogu da ih ostavim na cedilu...
I tako...ulecemo u novogodishnje zavrzlame sa sve : patuljcima Goletom, Boletom i Loletom, Deda Mrazom i zlobnicom Zimkom :)))

Komentara (4) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

"I'm selfish, impatient and a little insecure. I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best." — Marilyn Monroe