Sunday, July 1 - ** Zbog mene ne placi**

Ovih dana mnogo razmishljam o Njemu. Vidim svuda njegov lik.  Vuche me nostalgija ka njegovoj ulici. Nedostaje. Treba. Bar ochi da mu vidim. Bar da ne zivi samo u mojim snovima.Bar da znam da je dobro..

Nije se javljao od onog dana kada je ushao u voz. Ni jedno pismo, telefonski poziv...muk !

A onda  je danas stiglo pismo... Bez potpisa. Znala sam da je od njega, prepoznala sam nachin na koji pishe moje ime. Ne mogu opisati srecu koja me je pogodila u tom trenutku. Nije pisao o sebi. Nije ni spomenuo sebe... Samo rechi pesme, koju smo nekada zajedno slushali i voleli...pesma koja je bila nasha, jednom davno, kad smo bili klinci...

Znam da je dobro. Znam da misli na mene. Znam da me i dalje..mozda... Znam da josh zivi u meni...

" Milion puta proshao sam ispod tvoga prozora

da si rekla samo rjech doshao bih, krilima divljih gusaka

jer nisam ja ni pola tol'ko losh k'o shto kruze glasine,

ja imam samo jednu nesrecu... unishtim sve shto dotaknem ..

Zbog mene ne placi, suza nisam vrjedan

kasno je da se sada mjenjam..

jer ti..ti si meni neshto poput korijena,

neka stara navika...."