Sunday, June 26 - Kud nestade strast?

Mislim da su bili vikendi u pitanju, kasno popodne kao i sada kada se cela moja porodica okupljala pred malim ekranom. Potpomognuti kikirikijem ( za caleta), semenkama i kokicama, svako je zauzimao najbolju pozu za gledanje i navijanje. Tih obicno sat i po vremena ( nekada i duze) nismo disali.

Miljkovic u svom najboljem elementu, cepao je trojni blok Rusa, Bugara, Italijana.. Celavi Mijic se bacao po terenu za svaku loptu ( cesto neuspesno i nepotrebno, ali uvek dramaticno), a da ne spominjem eleganciju Mestera i strahovit pogled Gerica.

Treneri su se menjali, ali plavi tim je ostajao skoro uvek nepromenjen. Nepobediva petorka.

Njihove slike punile su poslednje strane novina, njihova imena odzvanjala su Srbijom podjednako sa kosarkasima. O kultu brace Grbic ne bih ni govorila. Oni su bili plavi bogovi.

A danas...

Ekipa je nova. Skoro. Nova za nase pojmove. Sve ono o cemu pisem bilo je p.n.e. Pre Novakove Ere.  Danas su svi zaljubljeni u visoko kotirani beli sport. Uzvikuje se novo ime, prate se novi tereni i navija se za nove ljude. Nista neobicno, sasvim razumljivo. Serbian Open je bio prepun. Dolazili su iz unutrasnjosti, ludilo, volonteri, karta vise ( ne tako jeftina).

Karta za odbojku je bila 200 dinara. Sala je bila prazna dok su odbojkasi neku nedelju ranije gubili na svom terenu. Sa slabim aplauzima, sa praznim sedistima.

Sedela sam tamo ne verujuci. Osetila sam se lose, neprijatno, sramotno. Osetila sam se prazno, bez one atmosfere na koju sam bila navikla u ranijim danima.

Zar Podrascanin nije novi Mester? Zar niko ne vidi Starovicev gromovni smec? Zar je ovo pocetak kraja srpske odbojke?

Danas su pobedili Portugal, juce takodje. Tokom prenosa, Korac ( komentator) je u vise navrata izjavio kolika je nezainteresovanost za odbojku postala iritirajuca. Koliko je promocija odbojke, pa i ove svetske lige losa. Jesu li Srbi zaista zaboravili na velikane? Jesu li se potpuno predali carima reketa i loptice...

Nije mi jasno. Iako postujem Djokovica, i divim se njegovom uspehu i zelim mu veci uspeh nego sto je ostvario , nije mi jasno da ovde vise paznje obracaju na jednu osobu koja za sebe osvaja pobede, i Srbin je.. nego za nekolicinu momaka koji ostavljaju srce na terenu svaki put i pri tome direktno predstavljaju nasu zemlju.

Da li se zaista ugasila ona nekadasnja odbojkaska strast? Ako osvoje medalju, hoce li se iko setiti da ode na docek?