Sunday, June 12 - Ovamo cigani...

Kajanje,

kazu, sta god da u zivotu odlucis, koji god korak da napravis, ili izbor... uvek ti predstoji bar jedno kajanje. Valjda je poenta u tome da izaberes "od dva zla manje" ili "od dva dobra, vece".

Isto tako kazu mudri, da se vise kajes ako nesto ne uradis, nego ako nesto uradis. Opet kajanje, ne gine ti.

I onda se ja pitam nije li to teret tezak za ljudsko srce? Sta ako ne zeli ili ne moze da se kaje do kraja zivota, zbog nekog izbora koji je napravio u mladosti?

Imam nekoliko kajanja. I volela bih da vratim vreme, jer bih zasigurno promenila svoju odluku. Iako mi to ocigledno ne bi pomoglo, kajala bih se ma sta da izaberem.

Moja sestra je isprosena. Ima sedamnaest godina, a njen jelte buduci muz dvadeset. Nikome nisu rekli, ali vec planiraju gde ce na medeni mesec, i koliko dece ce imati. Meni nimalo nije smesno. Danima slusam o tome gde ce ziveti, od cega i kako ce obavezno imati psa.

Buduci zet ce biti svestenik. Sada je na Bogosloviji, i kada zavrsi mora da se ozeni pre nego sto mu daju parohiju. Rekao joj je, u duhu romantike i vremena, da ce je sacekati dok ne zavrsi skolu. Velikodusno.

Ona, brljiva kakva jeste, bez ikakvog razmisljanja je pristala, i sa nestrpljenjem ocekuje prsten. Meni se zeludac grci. I izgleda kako samo ja razmisljam o tome da ona ima sedamnaest godina, a zeli da se uda.

Pre nekoliko meseci On i ja smo sedeli u dnevnoj sobi i gledali film, i onako spontano me je pitao da se udam za njega. A sada smo dva sveta, polomljeni na pola.

I znam ja da je sve to mozda samo klinacki hir, neka zezancija. I znam da se ona najverovatnije nece udati za njega, i znam da ce zavrsiti skolu, i da ce jednog dana biti najsrecnija. Nadam se tome.

Ali trenutno.. ne mogu umiriti grceve u stomaku.

"..ovamo cigani, zauzmite mesto...o,cigani s njom sam slusao vas cesto..."