Tuesday, March 22 - -Rezovi-

" Ako zena moze na giljotinu, moze i u Skupstinu" - reci su jedne od boraca za zenska prava, davnih godina kada su zene bile uoblicene u krpene lutkice, kojima su muskarci ( alfa i omega) krojili sudbinu. Olimp de Guz je, u duhu svojih reci, i bila giljotinirana, pod optuzbom da je "presla granice svog pola". Iako je zivela u vreme terora ne samo nad zenama, iako je glavom platila jer je glavom mislila, ove reci su duboko ostale ukorenjenje u sva kasnija feministicka ucenja.

Da se razumemo, ja nisam feministkinja. Ja se ne borim. Jos uvek. Za sada samo ucim i pomno pratim puteve feministkinja koje zele promeniti, ne svet, samo svest o zeni kao ljudskom bicu.

Feminizam i dalje u nekim delovima sveta ne prihvataju kao akademsku disciplinu, vec vise kao pokret. I sto dublje zadirem u tu temu, sve mi se vise cini da se borimo sa vetrenjacama. Koliko god neka drustva bila moderna, demokratski orijentisana, humanisticka, uvek ce postojati ta predrasuda da zene ne mogu misliti , da nisu umna bica poput muskaraca.

Meri Vulstonkraft se borila za obrazovanje zena. Mnoge su se borile za politicka prava, za javnu ravnopravnost, za pravo na uspeh, na trijumf. A opet mi deluje kao da se i danas, zene moraju izvinjavati za svoje rezultate, ne daj boze jos da su ti rezultati bolji od muskih.

Hoce li se ikada obrnuti svet, ne znam. Ali se iskreno nadam.

Medjutim, ono sto me najvise pogadja je stav nekih zena po tom pitanju. Pocecu od sopstvene porodice, jer valja zaviriti u svoj lonac, pre nego tudj.

Elem, moja baba je uvek bila pod cizmom mog dede. Za to vreme, za te prilike to nimalo nije bilo cudno. Stavise bilo je prirodno. Ona je imala istu platu , ako ne i vecu od njega, a on je raspolagao svim novcem.

Kada sam je, skoro pitala da mi objasni zasto je to tako, imala je sasvim jednostavan odgovor - " veca bi sramota bila za mene da sam ga ostavila".

Racunajuci na posledice zenske revolucije krajem 20.veka, smatrala sam da kasnije generacije imaju drugacije stavove o tome. Ali ne.

Jutros dok me je majka fenirala, pokusavala je da mi utuvi u glavu da muskarac mora biti autoritet za zenu, da ona mora slusati kada on lupi sakom o sto, da se mora povinovati jer je slabijeg karaktera. Rekla mi je, onako majcinski, da moram naci muskarcinu koji ce me voditi kroz zivot i koji ce mi biti oslonac.

Toliko o uspesima zenske revolucije.

Ostaje samo da se nadam da ce mladje generacije umeti da shvate sta ravnopravnost znaci, sa svim svojim manama i vrlinama. Ako do toga ne dodje, onda je Olimp de Guz mozda ipak dala zivot uzalud.