Thursday, September 23 - ..more od olova..i nebo od borova...

Mislim da nikada necu shvatiti ritam kojim pesnici kroje svoje

 redove. Pokushala sam, ali ne umem naci taktiku kojom sklapaju sasvim obichne rechi u najneobichnije stihove. Nikada necu

 razumeti rimu. Ni onu tanku nit koja povezuje pesnika i

chitaoca..pesnika i strofu...pesnika i dushu...

Mozda ja jednostavno nemam dushu pesnika. Mozda nemam talenta u prstima i mashte u mislima..  Pesme se ne mogu nauchiti..pesme se osecaju, znaju srcem.

Treba evoluirati do pesnika... Treba osetiti bol, radost, ceznju...i po njima krojiti ... treba razumeti stih.

Svaka pesma mora sadrzati deo tebe, deo tvoga bica... i sebe delish u svojim pesmama. Ogolish dushu i oderesh kolena. Zaronish  u sebe, duboko...i izvuchesh  na povrshinu ono vredno... Poput gline ga oblikujesh na pokretnom tochku...rukama, usnama... I chekash da nastane..

Treba sazreti do pesnika. To je , smatram, vrhunac literarne umetnosti. Kada sazrish kao pisac, pochinjesh da se oblikujesh kao pesnik...

Imam utisak da je pesnikova dusha uvek pomalo samotna..pomalo odsutna, romantichna i realna. Nadasve sanjalachka...

..." meni je ipak, najdrazi pochetak..."