Thursday, August 12 - ...Pola oshtrog noza...

Ne znam shta se to desilo sa nama. Ne znam ni zashto se desilo, ni koji je uzrok. Nismo ljudi sa najvishe problema, iako svi blate nashu domovinu, iako imamo demagoge umesto politichara, iako nikako da udjemo u EU. Nismo najgori. Nismo gladni. Nismo dotakli dno, ma kako god da se chinilo . Neko jeste, ali takvih je svuda. Nijedna zemlja se nije vakcinisala protiv siromashnih, protiv unesrecenih, protiv zrtava loshe ekonomije..

Nismo ni loshe vaspitani. Shkolovani smo koliko toliko. Imamo osecaj za prijatelja, za porodicu, za ljubav. Znamo da popijemo i plachemo za stolom. Neko zna da ustane u autobusu da stariji sednu. Borimo se za svaki dinar, za svaki slobodan dan, za svaku misao.

Vecina ide u crkvu. Palimo svece za mrtve, za zive i njihovo zdravlje. Krstimo se, i krstimo decu. Svadjamo se i mirimo. Zivimo bez luksuza ali sa dushama, i duboko usadjenim vrednostima.

Zato mi nije jasno kako neko ko nema mentalnih i materijalnih teshkoca moze od sebe napraviti zver. Chak i da postoji neki razlog, nikada nece biti dovoljno dobar da opravda brutalnost, nedostatak humanosti i ljudskosti.  I kako se takvo uzasno stanje mozga moze stvoriti u glavama jedva punoletnih mladica??

Kada sam , kasnije, chitala u novinama tachan sled dogadjaja, u glavi su mi odzvanjale scene koje sam videla.

Vracala sam se oko dva sata, a ulica je vrvela od policije. Nesrecnu radnicu su vec odveli, ali njena krv je bila posvuda. Nekoliko metara od moje kuce, oni su je tukli i sekli bez milosti, bez ikakvog osecaja.

Nakon toga ostala sam nema.

I sa pitanjem : shta se to, kog djavola, deshava sa nama??!!!