Friday, July 9 - Leto, u podne !

Sada sam plavusha. I kao takva, juche sam polozila ispit. Nakon sat i kusur, krupnim koracima sam krenula ka autobuskoj. Miris auspuha mi se vratio. I neko trenje ispod grudi... valjda me je puklo u glavu saznanje da idem ponovo u taj grad, moj Oz. Sedishta u prastarom autobusu su se opasno klatila pri svakoj rupi na koju smo naleteli, a kisha se slivala niz mutne prozore ( shto od kishe, shto od prljavshtine). Majstor vozach ( je l' ovo pleonazam?) je za svoju dushu pustio narodnjake do daske, tako da onoj nekolicini rokera na zadnjim sedishtima slushalice nimalo nisu pomogle. Jedna bakuta do mene, igrala je igrice na svom telefonu, i tako zabavljala okolinu. Dechko sa plavim ochima, koji je vecinu puta stajao, gledao me je pronicljivo. Kisha je oprala auto-put, i jasno se videla ona bela linija shto ide po sred.

Dolazak na onu improvizovanu, poznatu stanicu, samo je pojachalo vatru u mom stomaku. Plazma koju sam tog jutra strpala , nezno se buckala negde u zelucu. Zvaka je izgubila ukus dok sam silazila iz autobusa, pa sam je zamenila gumenom bonbonom. Jednoj vrlo lepoj devojci sam pomogla da iznese kofer, i kada mi se, u znak zahvalnosti , nasmeshila, otkrila je red zuto-crnih zuba. Podigla sam levu obrvu.

Iako je vetar duvao hladnocu, on je bio u majici na kratke rukave, glumeci mushkarca. Osmeh preko usta i : gde si,moja plavusho? Rekoh mu da gleda na drugu stranu, dok sam stavljala sjaj za usta.

A onda kupovina chokolade za kuvanje, i nove kesice gumenih bonbona u nekom ogromnom marketu ( njemu bilo glupo da samo zbog toga ulazimo, svashta ! ).

Popodne provedeno na planini, medju shumama i potocima. Poneki srndac mi je preshao preko puta ( sreca,nije bio crn).

Veche u kaficu, uz miris pice i mojih ( prokletih) cigara. Nevoljno je ustao i otishao da mi kupi upaljach. Deset puta mi je rekao da prestanem da pushim. Svaki put sam uljudno klimnula glavom. Shta ti on zna o mojim nemirima?

Njegova sestra me je zagovarala, dok je on pratio utakmicu.

-Znash snajka, htela bih kupiti neku haljinu,takvu k'o tvoju... Docicu za Beograd, pa ako si slobodna.. ti znash tamo te radnje..ma moze i kod kineza...

jednim uvom sam je slushala, drugim oslushkivala vetar napolju. Pricha se nastavljala, chinilo mi se u nedogled. Glava mi je svake sekunde pretila da se eksplodirati.

Popila sam dve kafe, jednu slatku, jednu gorchu. Ulegle su mi se u zeludac, kao kamen.

***

Jutros me ponovo nije ispratio. Radio je privatno, u kuci koja je na nekih sto metara od stanice. Popeo se na krov i mahao mi dok sam ulazila u bus.

Ponovo ista plava sedishta, samo drugi pravac. Otuzno vreme bilo  i jutros, i za neko chudo , nije me nerviralo..

Ispred mene, dvojica starijih partizana, cucorili su celim putem.

- Znash li da je Darko, Acin umro? - reche jedan.

- Pa i vreme mu je. Da ostavi mesta drugima,koji tek dolazi. I mi cemo skoro Miko, nishta se ti ne brini.

Mika se nasmejao.