Monday, June 14 - Zahladnelo...naopako

Sve je neshto poshlo naopako. Danima zmurim na ochigledne naopake stvari, trudim se da ih sazvacem, progutam i svarim. Neki put uzdahnem, iz nemoci da bilo shta drugo uradim, kazem, smislim. Napravim grimasu u prolazu, zadrzim grch u sebi, i ne pustim ni glasa. Pushtam druge da prave greshke, ne upozoravam i ne razglabam o posledicama. Slegnem ramenima chesto, kad mi se zaglave kapljice u ochima, ali junachki izdrzavam da ih  ne pustim u promet. Ne valja se muchiti sa suzama na ovoj temperaturi.

Prilichno bi bilo glupo od mene da kazem da se naopake stvari deshavaju stalno, precesto..i da je do sada trebalo da oguglam . Nisam oguglala. Nisam i niti cu. Drugachije ne znam.

Danas je jedan dechko, od nepunih 19 godina saznao da ima Kronovu bolest. Jedna devojka je saznala da je usvojena. Zena je dovlachila pijanog muza iz kafane kuci, pred komshijama. Spustajuci pogled , ali cvrstih ramena, na koje je on bio naslonjen. Danas je jedan brat verio svoju devojku, ne znajuci da je trudna sa drugim. Danas se jedna devojka verila, pred roditeljima i rodbinom, razmishljajuci o abortusu.

Jedna majka je vikala na svoje dete, koje nije opralo tanjir posle jela. Dete je plakalo, jer je razbilo koleno, vozeci biciklu svog najboljeg druga. Deda je opsovao svoga sina, nazivajuci ga nesposobnim. Sin je jutros zamrzeo svoga oca.

Predveche je jedna bolesna zena otishla u raj. Rodbina je plakala, prijatelji su plakali, nebo se prosulo. Munja je sevnula, oko 10 sati nocas, negde nad Beogradom. Jedan pas se uplashio i sakrio pod sto. Danas je ugashena jedna ljubav, i jedna osoba je ostala razocharana u samu sebe.

Nocas su dve drugarice sedele u dvorishtu, pile nes i prichale o fobijama.

Nekome je danas sreca izmakla za pedalj. Nekome za kilometar.