Monday, November 8 - ...my not so perfect day....

Savrshen dan je pocheo mojim negodovanjem. Bilo je isuvishe rano kada je telefon zazvonio, isuvishe rano da otvorim ochi, a kamoli usta. No, kako sam taj poziv chekala unazad nekoliko dana, javila sam se sa neochekivanim entuzijazmom, za to doba dana.

" Krenuo sam. Vidimo se za sat" - jednostavna rechenica koja ne trazi odgovor. Savrsheno.

Sledecih sat vremena potroshila sam na sminku, chetku i suknju koju je trebalo ispeglati do savrshenstva. Kako se dugo vremena nismo videli na dnevnom svetlu, pozabavila sam se i obrvama koje su shtrchale.

Skuvala sam kafu, napravila tost i ukljuchila rachunar , da vreme brze prodje. Sa televizora je dopirao glas jutarnjih voditelja,i krajichkom uha sam slushala nebuloze koje stavljaju u jutarnji program.

Prevrtala sam online izdanja Novosti, dok mi je u mozgu otkucavalo poslednjih pet minuta. Sat je isticao, a od automobila ni A. Trebalo je da je stigao, medjutim jok.

Nakon sat i po vremena, zazvonilo je zvono, i ja sam istrchala u savrshen dan.

No, tek sam, na svu svoju muku , shvatila kasnije, koliko su mushkarci zajebani igrachi kada je rech o kupovini.

Slazem se da treba isprobati milion kombinacija , pre nego se odluchish za neshto da kupish. Slazem se i da treba probati u svim bojama, kako bi videli koja je najbolja, ali da neko pola sata razgleda jedne obichne crne pantalone, koje mu inzvaredno stoje, e to moje ochi josh videle nisu. I da bi tragedija bila josh veca, na svaki minut me je pitao " I, shta mislish?", a ja sam svaki minut odgovarala istu stvar " Divno ti stoje. Uzmi ih !".

Kada smo reshili problem sa pantalonama, na red je doshla kravata koju je tako zarko zeleo da kupi. A da se razumemo, njemu apsolutno ne stoje kravate.  I tu je bilo ubedjivanja oko 2 sata, i na kraju je popustio. A onda je bacio bombu !

" Znash, ja kada sa kevom idem u kupovinu, ona mi sve lepo nadje, raspituje se, sve zna... a vidi ti shta radish?! "

Malo je falilo da ga puknem preko obraza, onako majchinski.

No, kako je dan odmicao, kese su se mnozile. Moj glas je otishao dodjavola, sminka se razmazala, a kosa poprimila neku novu dimenziju. Dok je on furao smeshak kroz grad.

Kada smo, predveche stigli kuci, on je sav vazan rekao " Ljubavi, shta si spremila za ruchak, mrtav sam?"

E tada je dobio jastukom u glavu. Ima li kraja njegovom bezobrazluku, pitala sam se dok sam spremala meso !

Veche je, za razliku od dana, proteklo mnogo mirnije... sa dosta tople kafe za mene, i chokoladom za njega.

Ovog puta nije smeo rech da mi kaze za cigarete koje sam vukla s vremena na vreme, jer je , pametnica, znao da se posle toga ne bi lepo proveo.

Otishao je u zoru, a ja sam tek tada shvatila da , iako predjashnji dan nije bio savrshen kao shto sam ochekivala, iako me boli svaki mishic u telu, iako sam izgubila deset kila zivaca.... pocheo je da mi nedostaje i pre nego je krenuo.

Prokleta ljubav.