Tuesday, November 30 - Jedina.Svoja.

Nisam ponosna na to shta radim u poslednje vreme. *ebesh ga, odavno nisam ponosna na sebe. Onako, kao nekad.

Sve sam ja to mogla na mnogo bolji nachin odraditi, odsvirati i odigrati. Ali kad bi chovek znao gde ce pasti...

No, ovde nije rech  o takvom padanju. Odavno je prestalo da bude rech  o takvom padanju, sve je sada figurativno..u takvom se svetu krecem, figurativnom. 

Ono shto pokushavam da kazem je da, kada posrnesh u ovom glupavom informatichkom svetu, ni bog otac ti ne moze pomoci da se uzdignesh. Kada jednom prodash dushu, i moral zamenish nechim opipljivijim,ni sto litara svete vode te ne moze oprati.

A ja sam na granici, nikad tanjom i svetlijom. Zubima se drzim sa etiku i ono shto sam nekad mislila da je ispravno, ali sa obe noge sam zakorachila na drugu stranu. Tamnu stranu.

I tek sam nedavno shvatila koliko je nepredvidivosti u ovom dosadnom svetu. Pre izvesnog vremena sam pred sebe stavila izbor , dve opcije jedne iste strane medalje, obe primamljive i odbojne. Obe lako prihvatljive.

Shto vishe vremena prolazi, sve mi je jasnije da izbor ustvari bira mene, i da ce biti onako kako mora biti, kako je neko negde zapisao ( ako je zapisao)...

Celo telo mi se trese na pomisao da od sutra, pochinje nov zivot za mene. Da od sutra o njemu necu znati nishta...da od sutra sam sasvim sama !

** Ova pesma mi se ceo dan vrti po sobi, mislima i ushima...**