Friday, November 19 - Znam, ne valjam !

Jutros sam unovchila svoj rad. Iako je bilo rano ( makar za moj pojam), red u poshti se nagomilavao vrtoglavom brzinom. Sinoc sam partijala do neko doba, pa me je jutros podigao samo osecaj entuzijazma, da se moj rad na kraju isplatio. I to debelo.

Pre chetiri godine, kada sam zaplivala u vode u kojima sada ronim, nishta mi nije pokazivalo da ce biti uspeha. Ali, za razliku od mnogih koji su odustali, ja sam strpljivo grickala hartiju i troshila mastilo. Navikla sam na kritike, neshto manje na pohvale, ali najvishe sam navikla na tishinu. Na cutanje onih koji bi trebalo, koji bi morali kazati makar jednu.

No, eto...nekoliko godina kasnije, oglasili su se. I reshili da sam dovoljno dobra da mi posvete svoju dragocenu paznju. Sada, to ne znachi ni upola koliko bi znachilo na pochetku. Koliko bi dalo krila i podstreka. Danas, jutros..ovoga kishnog novembra, to znachi samo logichan sled.

Postala sam imuna na sujetu i euforiju. Postala sam i manje radosna kada se trud moj isplati, jer ochekujem da se isplati.

Kada je ovaj broj izashao , sa mojim imenom odmah ispod urednikovog, shvatila sam tek tada da sam se odmakla od nulte tachke. Dok sam prolazila hodnikom, i videla ljude koji chitaju prve strane, znala sam da nije uzalud. Nikada nije ni bilo, zar ne?