Tuesday, October 19 - Walking in Memfis

Jesen se dokotrljala u Beograd. Osetila sam je u tramvaju koji se vukao po Bulevaru. Primetila sam je po lishcu koje je opadalo duz ulice i po vetru koji je njihao isecheno granje. Na Bulevaru nema vishe lishca, jer nema ni drveca. Sve je to leto odnelo. I politika. Sve po malo.

Ljudi naprasno postaju nervozni u jesen. Kao da se sva tuga i stres nakupljen tokom leta ( ako je to moguce), istresu u jedan tmurni jesenji dan.

Ljudi ne vole jesen. Ne vole kishobrane, a josh manje kapuljache. Ne vole kishu koja ume rominjati po celi bogovetni dan, i uspavljivati ranoranioce. Ljudi ne vole mnogo stvari.

Ljudi ne primecuju promenu palete boja koju donosi jesen. Nemaju vremena da zastanu i udahnu jesenji vetar. Ovo doba godine je uvek prebukirano sastancima, poslovima, zurbom.

I sad se osecam kao da pishem sastav u shkoli na temu " Jesen u mom kraju", ali ne mogu a da ne napishem nishta o njoj.

Volim je.

I uzivam.