Monday, November 9 - Ispovesti zrtve....
U ochima joj se ocrtavao sram, dok je prichala. Nisam zelela da je gledam, jer bi njeni, inache crveni obrazi, pukli od zara. Strpljivo sam uvrtala maramicu, i na svaki njen uzdah, progovorila "Aha"...
Chekala sam da ispovest prestane. Kroz misli su mi lutale rechenice koje nisam smela izgovoriti, kako je ne bih uplashila. Godinama nije prichala o ovome, vekovima je cutala. Vrlo je moguce da je ovo bila jedinstvena prilika da se obelodani mrak koji ju je morio. Boreci se sa svim svojim principima, ostadoh nema pred uzasima koje je prosipala ispred mene. Iako ne govori srpski, njene rechi su se urezivale duboko u moju kozu.
" I was 15 when I saw him in the street, for the first time...."
Bilo joj je 15 godina kada se zaljubila. 15 celih godina kada je napisala prvo ljubavno pismo, koje je sakrila u saksiji blizu skole. Namenjeno je bilo mladicu , neshto starijim od nje, koji je prevozio postu po selu.
Ali ona je bila namenjena nekom drugom. Nekom koga nikada nije videla, a jedino lepo sto je chula o njemu je da ne tuche svoje zene. Imao je blizu 60 i odnegovao je tri unuke njenih godina. BIla mu je obecana.
Sa 16, vec je bila zrela za udaju. Tako je odlucio njen otac, i povratka nije bilo.
Svadbu je opisala kao svoju sahranu, a kao najvece ponizenje- svoju prvu bracnu noc.
Nakon izvrsene obaveze udate zene, upregla je konja i vratila se kod oca, moleci ga da je ne vraca starcu.
***
Spaljivanje je bilo zakazano za jutro.
Sa svog prozora, vezana za krevet, cele noci je posmatrala kako "oni koji ce joj suditi" slazu drva, i prave lomachu. Njenu lomachu.
U zoru se skupio narod. Dosao je i starac, sa osmehom posmatrajuci uzas na njenom mladom licu.
" There was a milion people, but I only saw his smile...it was so vicious"...
Dok su je majka i sestra svlachile,saputale su rime kako bi joj olaksale bol. Otac je chekao pred lomachom, sa velikim , debelim kanapom u ruci. Kada mu je prisla, od straha je pala na kolena i molila za oprostaj.
" Hoces li se vratiti svom muzu, i biti mu dobra zena?" - upitao je otac.
Oklevala je.
Otac joj je uhvatio obe ruke, i zavezao ih za drvo oko koga ce goreti vatra.
Najstariji brat je doneo baklju, i kroz suze i jecaje je spustio na granje.
Pochela je goreti...
" At first it was smoking, and then the fire caught my feet. I was burning! "
Osecajuci vrele plamene bicheve po svojim nogama, okrenula se ocu i zavapila : " Bicu mu dobra zena. Zauvek!!"
Velike kante vode behu bachene na lomachu, a ona odvedena kod seoskog doktora da joj lechi opekotine.
Nakon deset dana lezanja u bolnici, starac joj je dosao u posetu.
" Neces biti moja zena, vishe. Celo selo je videlo kako tvoje nago telo gori. Tvoja deca ce biti ponizavana, a moj ugled ce se srusiti ako te prihvatim nazad. Otputovaces daleko!"
Nekoliko dana kasnije, nasla se u crkvi u Rumuniji.
Tamo je provela godinu dana, dok nije dobila ponudu od starijeg bracnog para iz Srbije da podje sa njima i radi u njihovoj kuci.Pre toga nije ni znala gde se Srbija nalazi.
U Srbiji je vec tri godine, i zadovoljna je svojim poslom.
Ponekad dobije pismo od majke, ali nikad ne odgovara na njih. Kaze da se plasi da je otac ne pronadje i ne odvede ponovo u selo.
Josh se boji vatre...i obecala je sebi da se nece udavati..
Srecna je sto je ziva....
|
