Wednesday, May 7 - Slikar bez lika

Ovo je jedna od mnogih pricha koju je zivot pazljivim tonovima ispleo u stvarnost. Deshava se tu, pred nashim ochima, a "mi" nemarno prolazimo pored iste, ne obracajuci vishe paznje od blede zainteresovanosti.
U jednom malom sokachetu u centru grada, prodaju se slike. Svaki put kada prodjem pored njih, zastanem. Prodavac mi nikada ne odgovori na pitanje : ko ih je naslikao ?
Samo se nasmeshi i kaze : dao sam chasnu slikarsku rech, da nikome necu reci.
- Vi ste slikar?
Ponovo osmeh.
-A koja ti je slika najlepsha?- pitao me je.
-Ova sa konjima.
-Ah, da. Znash, to je slikano na jednoj poljani, divlji konji su u pitanju.
-Kako ste ...mislim kako je slikar uspeo da ih naslika? Ne deluju bash kao krdo mirnih konja.
-Oni to nikako nisu. Jednom je slikar proveo tri noci za redom na toj poljani, ne bi li uhvatio koju liniju.
-To zvuchi zapanjujuce. Zar se niste plashili? - upitala sam naivno.
-Nisam. Jer ja nisam slikar. A nisam se plashio ni za njega. Znash, on je veoma iskusan u svom poslu..

Nekoliko meseci kasnije, put me ponovo naneo na isto sokache. Tamo je, umesto prodavca, stajala neka zena, i maramicom brisala ramove.

-Dobar dan. A gde je slika sa divljim konjima?- upitala sam nakon kratkog razgledanja.
-Nema takve slike- odgvorila je nezainteresovano zena.
-Kako nema? Pa pre nekoliko meseci je ovde bio neki stariji chovek,  i pokazivao mi je sliku..

Zena me je pogledala sa chudjenjem.

-Mora da ju je sklonio sa prodaje. Pre nego shto je umro, trazio je da neke slike povuchem iz prodaje. Verovatno je ta medju njima.

Saznanje da je umro na mene je ostavilo neopisivu tugu.

-Mozete li je doneti, zelela bih je videti josh jednom.

Sledeceg dana, slika sa konjima me je chekala medju mnogim drugim.

-A je li vash muz naslikao sve ove slike?
-Ne znam . Nikada nije priznavao, ali je noci chesto provodio u ateljeu. Govorio bi kako ide tamo ne bi li ochistio ramove za prodaju.

Sliku sam dobila kao poklon.
Slikarevu zenu, kao ni ostale slike, vishe nikad nisam videla...