Friday, May 30 - Avanti foliranti

Kada je izgovorio, dugo ochekivane rechi, osetila je bolno probadanje u grudima.  Iako je mesecima unazad cheznjivo chekala da chuje, ono shto on nije zeleo / mogao / smeo da joj kaze, ovaj put su  je zatekle nespremnu.

Ovaj put ih nije zelela.

Dva sata ranije, ulazila je u stan, kao i svake vecheri, nakon posla. U rukama je nosila veliku papirnatu kesu, i teshku torbu. Htela je da mu spremi vecheru, i da tu noc provede sa njim.  Uprkos teshkom danu, i bolovima koje je osecala u predelu srca, sa nestrpljenjem ga je chekala da se vrati sa posla.

Chula je ulazna vrata, i potrchala mu u zagrljaj od srece. Dok ga je privlachila sebi, primetila je obrise karmina na kragni bele koshulje.

Pravdao se. Nije on nju, nego ona njega. On nije ochekivao, pa je nije sprechio.

Desilo se !

A onda je izgovorio. One rechi koje nije zeleo / mogao / smeo . One rechi koje su magichne u trenucima iskrenosti i neopisive bliskosti. Izgovorio ih je kao melem koji bi trebalo da zalechi ranu.

Izgovorio ih je u nuzdi.  Nju je josh vishe zabolelo.

Zakljuchala je vrata za njim , i legla na pod.

Nije plakala. Samo je zazmurila..... i zaboravila .

Wednesday, May 28 - Zastoj..ili shta vec !

Pa, recimo da je pauza. Ili gubitak interesovanja. Ili preveliki pritisak , ili povishena spoljna temperatura. Nazovimo to obavezama. Ili nemanjem vremena.

Zastoj ! Veliki, ogromni. Nenadmashivi. Zastoj.

Axa, prezivljavam. Sa ventilatorom koji udara o moje bubne opne, ali bez koga ne smem i ne mogu. Dokle god moji mi divni staratelji ne nadju za shodno da se sete i svojoj mezimici podare njeno velichanstvo - Klimu !!! Shto uskoro nece biti !

Elem, na ovu silnu vrucinchinu, radim neoprostive stvari. Pomazem drugarici u laganju . Pishem predstavu za decu ( opet),  imam debilni rok za chasopis, pa jurim tekstove. Spremam ispite. Pala sam ekonomiju.

Imam novu ljubav, udvaracha, ili kako god da se zove to danas. Nije loshe. Shibamo se SMS-ovima. Ne, nije loshe.

Udaljen je samo 200 km od mene. Ali niposhto nije loshe.

Nemam Kit-Ket. Ali pravim pauzu. Ne znam od chega. ...

Friday, May 23 - Moj prijatelj " Chudo"

U jednom jedinom, svetlosnom trenutku, desilo se chudo.. Verujte, kada vam kazem. Pravo pravcato chudo.

Sa ogromnim narandzastim pipcima i tananim glasicem, kao u deteta.  I to ogromno chudo meni prilazi na sred ulice i trazi da mu kupim lizalicu. Chupa- Chups sa ukusom Coca- cole. Pogledala sam ga , onako iskosa i prkosno odgovorila

-Necu !!! Bezi od mene, pusti me na miru.

I onda, na sav moj shok- chudo se zaplache. Plache chudo, sve se trese. Okrecu se ljudi, odmahuju glavom. Neki prelaze na drugu stranu ulice. Turisti slikaju i smeshe se. Traze mi autogram. Pobogu, rasplakala sam chudo, nisam osvojila Mont Everest !!! I dodje mi neshto zao tog ogromnog chuda..

Kupila sam mu lizalicu. I onako, puna nade mu pruzila. Ustalo je chudo, ogromno u svojoj ogromnosti i reklo jedno ogromno, chudno "Hvala" . I taman kada sam pomislila da ce da se okrene i ode, jok. Jednim svojim chudovskim pipkom je uhvatilo moju ruku i chudnovato se nasmeshilo.

Pa ono misli da sam mu prijatelj. Ali od kada se ja to druzim sa chudima???

-Ne, nisam ti ja prijatelj. Idi nadji nekog ko je tako chudan kao i ti i igraj se sa njim.

A onda je moje chudno chudo zaridalo najchudnijim glasom : " Ti si dovoljno chudna za mene ! "

Oh, Boze.

Dakle, ako vidite neku loknastu devojku, sa krem suknjom do kolena , koja drzi za ruku ogromno narandzasto chudo, znajte to sam ja.

Tuesday, May 20 - Greshka, greshka, greshkica...

Kako sam uspela da za tako kratko vreme , od jedne fantastichne stvari napravim toliku zbrku??
Izgleda da posedujem neki famozni talenat da iskomplikujem najednostavnije stvari !!
To pomalo pochinje da nervira. I okolinu i mene.

Ne retko se deshava da devojka ili momak naprave neku sitnu greshkicu ili ispalu u toku upoznavanja, ali ako se na to suptilno doda malo humora, brzo biva predmet smeha i zabave. Bez nepotrebnog podsecanja.
Ali greshkice koje ja pravim su....khm..malo je reci greshkice.
I malo ko ih zaboravlja. I malo ko mi ne pomera pamet njima. I malo ko razume...

***

Saplela sam se. Onako svetski sam zviznula po sred bandere. I sve zbog prokletih kaisheva na baletankama. I naravno da je video. Secate se onaj shto me nije zvao , a imao je broj? E pa on. Sve je video.  I smejao se... meni u lice. U moje ,crvenilom obliveno lice.

Nije mi bilo ni do romantike  i ni do chega. Samo sam htela da se zavuchem negde i psujem. Kao kochijash. Ali, situacija je bila takva da sam morala shetati. I prichati. I smejati se... i pomalo zavoditi.

A on se cerekao kao nenormalan. Nisam mogla da ga smirim. Doshlo mi da mu lupim jednu vaspitushu , ali mi delovalo neumesno. Pa mislim stvarno !!!

Na mestu gde sam zviznula glavom, ostala je modrica u obliku patke ( njegovo zapazanje) !!

Poljubio je da brze prodje.

Ali kako da prodje onaj njegov smeh u mojoj glavi???

Monday, May 19 - Dani Ludila

Kako kidaju secanja upucena mrtvima. Udaraju u okno moje dushe, mog bica i sa svakim novim odjekom odnose delic mog postojanja. Vrisnula bih a ne smem. Plashim se podsmeha sopstvenih senki. I njihove razdragane igre, tuznog zavijanja. Moram biti nema ,  jer jedino cu tako sachuvati koricu razuma , koji pochiva negde u tmini moje lobanje.  Jedino to nagorelo parche razuma svedochi da i dalje zivim, da moje srce, iako preskache otkucaje, ipak se pomera, da uprkos gomili smeca u mom zdrelu - ipak dishem.

Kako je lako umreti u ovom svetu koji nas vara i obmanjuje na rodjene ochi.  A mi, nasilno napunjene lutke, vrtimo se vezani koncima nashih postupaka. U vechiti krug .  I smeshimo se gorkim ukusima sudbine, pokushavamo izvuci poneku lepu sekundu i mislimo na nju doveka.

A na samom kraju nashe predstave, ugasimo se i razletimo poput pepela. I jedino shto ostane je hladni mermer medju stotinama pokopanih, na kome je urezano nashe ime.

I svi zaborave nash lik. Postajemo josh jedna poderana lutka u lutkarskom pozorishtu zivota.

Bez aplauza !

Pochivaj u miru !!!