Monday, April 7 - The End !!!

Nocas sam ga sahranila. Na raskrshcu detinjstva i snova, ubio je lice dechaka koje sam volela.

Vishe ga nemam. Izgubila sam svoju srecu, dok sam stajala i pokushavala da zadrzim svoj razum.

Nocas sam i sebe sahranila sa njim.

Teshko mi je da prevalim preko usana koliko me boli, jer se plashim da ne bih podnela da ih chujem.

Nocas sam prodala srecu. Poklonila je vetru koji je duvao kroz nas.

Gledala sam u profil svoje prave ljubavi, i na sekunde je videla. Smeshak, skoro identichan, ochi vishe ne. Oci su sada ogledalo maske koju nosi.

Kaze : dotaklo ga je. Dok sam, poput ludaka, shetala u nadi da ce mi hrabrost pasti sa neba. I jeste. Rekla sam. Priznala, kao krivac, zlochinac. Priznala sam svoju tajnu. I ochekivala... previshe. Udarila sam o beton jache nego za shta sam bila spremna. I slomilo me. Kao stabljiku kad pokida oluja.

Njegove rechi, tako hladne, surove. Strane . Imala sam utisak da se izjadam senci. Obrisu koji nece razumeti. A rekao je da jeste. Da mu je sve jasno.

I slagao. Na samom kraju, kada je, reshio da je dovoljno. Nisam stigla ni da smognem snage da koraknem. Bila sam gotova da padnem...

Nisam prihvatila lazno obecanje koje mi je, na rastanku dao. Iako je delovalo kao da je iskren, imala sam u vidu da on nije osoba koja moze biti iskrena. Jer ga ne poznajem. Ne znam tu osobu koja je postao. Tako daleka..kao shum okeana..kada nemilosrdno prodire u pluca.

Gushenje. Jedan pogreshan pokret i gotovo.

Priznao je da je zeleo da ode. Sa ovog sveta. Zadrhtala sam i deo dushe mi je izgoreo.

Obecao je da se to nece desiti. Kaze da voli zivot. I verujem mu. Zelim da mu poverujem. I zaista sam srecna zbog toga.

Treba bar jedan od nas biti srecan.  Bar ta maska choveka.

Monday, April 7 - Izveshtaj !