Sunday, September 9 - Hladno je za ovo doba godine...

Ja inache volim hladnocu. Ne bash one dane kad je minus ochigledan, i kada ti se mrznu prsti chak iako imash rukavice...vec uopshteno-hladnocu. Mogla bih satima shetati po gomilama opalog lishca, dok bichevi vetra teraju suze na ochi...

Gledam prolaznike . Neki vec obukli svoja zimska odela, stavili shalove, kape..Kao  da u najmanju ruku pada sneg. I svi neshto namrgodjeni putuju do posla i natrag ne obaziruci se na promene koje je doneo septembar.Klinci u shkolama. Pochela nova godina, pochele nove obaveze po starom rasporedu... u dve smene. A kisha neumorno dobuje po prozorima beogradskih kuca , vec satima. I neshto nema nameru da stane.

Probudio me zvuk bushilice. Neshto komshije grade, pa svakog jutra majstori koriste svoje umilne baritone da bi se dovikivali. Nishta njih ne zanima da li je neko mozda kasno zaspao, da li je nekome potrebno bar parche sna. Ne, oni rade svoj posao. I uprkos kishi..radice do podneva. I onda opet sledeceg jutra. Bem ti zivot !

...odoh u krevet...da se malo zagrejem...a i josh je rano za ustajanje...nedelja je.