Friday, September 7 - Kovitlac

Kovitlac srece ! Obojen ruzama,pracen osmesima. Ruka u ruci, i nemo sedenje na klupama opustelog Tashmajdana.Pogled uprt u oblake koji se krecu u raznim oblicima. Zvuk mandoline negde u daljini... u ochima se budi davno zaboravljeni sjaj. Najezena koza do maksimuma, i slatki trnci koji mile celim telom. Rumenilo prekriva obraze. Ne razmenjuju se pogledi jer drhtanje tela sve govori. Dok njegova toplina prelazi na tebe, osecash se kao na vrhu sveta. Zaljubljenost, ljubav...ma kakve to veze ima sa magijom koja vas okruzuje? Ona je snaznija od bilo kakve ljubavi...ona trese svaki nerv, budi svako chulo !Odlutali u sopstvenu dimenziju osecaja, nesvesni obichnih, svakodnevnih stvari, kao shto je shum ponocnih tramvaja, lavez lutalica , pesma cigana...

....i tako do svitanja....onih zajednichkih !

Uh, al sam se bacila na romantiku ! Ali valjda je ovo doba za to...