Wednesday, June 27 - odluchujuci 27.

Jutros sam ustala u cik zore. Nisam mogla spavati. Uzela sam teoriju knjizevnosti i prelistavala. Mozak mi je u tom trenutku obradjivao mesece informacija i predjenog gradiva. Uhvatila me panika. Kako su sati odmicali, i priblizavo se tren kada je trebalo da krenem, moja nervoza je bivala sve jacha, da bi kulminirala ispred fakulteta. Nisam mogla da se pomerim. Mozda ce se nekome uchiniti ovo malo dramatizujuce,ali ovo je ziva istina. U zivotu me nikada nije uhvatila panika nalik ovoj. Doshlo mi je da pobegnem od one gomile koja se gurala da vidi raspored polaganja.

Ushli smo u amfiteatar. Milion klupa i stolica. Poredjali smo se i chekali pitanja. Kada sam otvorila onu tzv"svesku" pitanja, oblio me hladan znoj. Ma, znam ja da sam uchila, i znam da sam se spremala, ali blokada u mozgu je bila neprevazidjena.

Sat je pocheo da otkucava. Imali smo svega dva sata. Pochela sam da radim tek nakon pola sata, poshto sam prethodno duboko disala, i pokushavala da odblokiram mozak.

Jedva sam chekala da zavrshim i izadjem. Pitanja su bila teshka, komplikovana, nerazumljiva. Uradila sam solidno, po mom mishljenju. Relativno solidno. Velike shanse imam da upishem,a opet, mozda malo vece da ne upishem. Valjda to zavisi od ostalih .

Nervoza me i dalje nije napustila. Bicu na ivici razuma sve dok ne vidim rezultate, za dva dana.