Thursday, June 14 - ...Shta da vam pricham....

Josh nisam studentkinja,a vec se borim sa skoro svim teshkocama studentskog zivota. Nije mi dosadilo, i nije mi preterano teshko, ali jednostavno nisam navikla na takav tempo. Ja sam u gimnaziji imala odredjeno vreme koje provodim u shkoli, bila sam strogo ogranichena chasovima, odmorima.. imala sam i vreme da pricham sa ljudima, da izadjem napolje...da se smejem... A ovde....

Eto,danas sam bila na pripremama. Upoznala sam oko desetak ljudi. Svako razlichit na svoj nachin, naravno. U pola 2 je pochelo predavanje, i mi smo tamo sedeli chitava 4 sata. U amfiteatru je bilo zagushljivo, bilo nas je oko 300, prozori nisu otvoreni ( klime nema)...i josh + morali smo biti jako skoncentrisani na gradivo ( Ustav i pravo gradjana- znachi psihichki ubica:)....

Negde na polovini- otishlo je dosta ljudi. Nekima je i pozlilo. Ja sam junachki sedela u trecem redu, i podvlachila bitne stvari u knjizi. Teshila sam se mishlju koliko cu biti presrecna kad postanem student. Pored mene, vrlo malo ljudi je obracalo paznju na to shto je profa prichao. Mnogi su se zabavljali telefonima, neki su medjusobno prichali, neki su gledali u plafon...stvarno nemam pojma shto dolaze ako ih ne zanima! Mislim oni su svesni da bez toga ne mogu da upishu fax, i svesni su teshkoce gradiva, profesor se svojski trudio da pojasni nerazumljive termine, a oni ne daju na to ni 5 para.

Stvarno sam pod velikim pritiskom, imam josh dve nedelje do prijemnog, imam utisak da nishta necu stici, hvata me panika. Probudim se u sred noci i krenem da uchim. Loshe spavam, izgubila sam apetit ( jedina dobra stvar :)... Pochecu da pijem onaj sok antistres:)

Joj, jedva chekam da se ovo zavrshi !!!!!!!!!!!