Sunday, June 10 - Jesen i On:)

..njemu. Videla sam ga nakon vishe od mesec dana.Kako je moguce da ga za sve to vreme nisam ni malo prebolela? Mislite li da je to malo nerealno???

Iskreno, ne znam zashto sam pocrvenela kad mi je prishao i pozdravio se sa mnom. Opet oni glupavi leptiri razmileli se po telu..A htela sam ostati pribrana. Htela sam pokazati da je za mene proshlo suvishe vremena,i da sam ga se oslobodila. A prochitao me je kao otvorenu knjigu. Sve on zna. Tachno zna da na koji nachin vrati crvenilo na moje obraze, tachno zna kako da izazove sjaj  u mojim mrachnim zenicama. Vesht je on.Sve on moze. Moze da napravi od mene potpunu smotanku, neznalicu. Moze da me iskroji kao fatalnu devojku, chija je jedina misija da zavodi. Moze da me  napije da ne znam gde sam. Najbrze me otrezni.

Uh,bre...ima pogled da ubije. Tim njegovim zelenim ochima. I onako spushtenim pogledom, najezish se. Ma shta je to u njemu shto me toliko zaludjuje???? Pa, ima toliko boljih,lepshih, uspeshnijih, pametnijih...Shta ce mi on,koji djavo?

Nekako me sve ovo vraca na jesen. Nedostaje mi jesen,sad. Bash mi nedostaju te boje, ti mirisi... i ja, kakva sam bila proshle jeseni. Potpuno nezainteresovana za probleme. Uh,kako sam znala uzivati u svakom dahu. Svakom osmehu. A sad sam pretrpana obavezama i NJim. Ma ne treba mi on.. Poklanjam  ga....Ne zelim ga vishe....