Thursday, May 17 - **Samoca**

Rechi krojene po merama latica ruza, na mom stolu nadanja. Prazne chashe, visoke, vitke, na chijem dnu se nadzire crvenilo popijenih zudnji. Dogorela sveca, na sredini stakla, iako ugashena pre par vekova, i dalje pruza odsjaj ..kao kontrast crnilu noci.  I mojim mislima. Ne, ne bojte se..nisam nostalgichna. Niti sam pesimista..ja sam jedan realni optimista. Pa,bar se trudim da budem.

No, ono shto sam zapravo zelela da kazem je to da sam usamljena. I to ne u smislu da mi treba osoba suprotnog pola. Ne..usamljena sam medju ljudima. Imam neki uvrnuti osecaj da se bash ne razumemo. Ja i svet. Ili svet i ja... Svejedno. A mozda je sve samo plod moje mashte..kojoj sam, priznajem, mnogo pustila na volju. Nesvesno i nenadano.

Eto...sad kad bih analizirala sve svoje postupke i osecanja koja su me navela na ovaj osecaj samoce, shvatila bih da sam ustvari ja ta koja zeli da bude usamljena. Jer jedino tada,kada se malo distanciram od ljudi ( ne potpuno,naravno)..imam osecaj da prolazi blokada mojih misli. Drushtvena sam ja.. volim izlaske, muziku, smeh drugih...prichanja..beskrajna prichanja...ali eto, ponekad volim i svoju samocu ili kako je ja drugachije nazivam -slobodu ! !

Mnogi me zbog toga kritikuju...kazu da se zatvaram u sebe. Ali ja to ne radim, samim tim shto vama, pishem o svojim mislima, osecanjima. Ja nikako ne mogu biti zatvorena osoba. Vrlo sam otvorena, samo shto to ponekad prikrivam...

Uh,raspisah se ja........:)