Thursday, April 19 - Koshmar...

Steglo me neshto jutros.Ne da mi da dishem.... stavilo teret na pluca...Uh! Ponovo koshmar,dokle? Ovaj put me nije niko jurio,niko nije pokushavao da me ubije...nisam sanjala veshtice i bauke...Samo mrak... Sedela sam u potpunom mraku,u majushnom prostoru i gushila se...I sve emocije su lebdele oko mene,svi moji strahovi,sve moje zudnje... Pokushala sam par puta ustati,ali nije uspelo,noge su mi se odsekle.Vazduha sve manje...postalo mi je vruce.Imala sam osecaj kao da sedim u mrtvachkom sanduku,i samo chekam da chujem tup udarac zemlje o isti.

Ma ja sam ziva ljudi,shta vam je!!!! Pustite me napolje....Ne volim mrak,strah me je... Hocu na svetlost, hocu da udishem vazduh do mile volje....da osetim shirinu ..prostranstvo...da progledam,prochujem..... i tako sam se drala dok me drago lice nije trglo iz sna.Moja Rea,moja mezimica...verovatno je chula kako se derem,i priskochila u pomoc...Skochila je na krevet i pochela da me njushka i drma shapom...

Uh,hvala joj...