Sunday, April 15 - **Ona**

Evo,danas sam se neshto raznezila...pa ce mi verovatno takav biti i text...Uh ne volim nedelju,a josh manje prolece...podseti me na neke gluposti koje su se dogodile.Na bolne stvari..na ljude koje vishe nemam. Eto..josh jedan razlog shto sam uhvatila mastilo i hartiju...danas je godishnjica njene smrti. Znam,proshlo je godinu dana...beskrajno duga godina. Svi oni obichaji su se zavrshili...izdali smo godinu dana, bilo je puno ljudi,plakanja..Ja nisam plakala.Ja nisam plakala ni na sahrani.Bila sam shokirana,valjda. Josh uvek sam se nadala zivotu,njenom.I mada su svi prichali kako je na zalasku zivota,kako je samo pitanje vremena,ja sam lagala samu sebe..a i nju.U onim vechernjim satima,dok je lezala u krevetu,budna,a svi spavali,sedela sam na rubu postelje i prichala joj o ozdravljenju,o nadi..veri. Ali ona je znala..sad znam da je znala.Zato me je i pustila da pricham.Nije me prekidala...nije se ni smeshila.Samo me je gledala tuznim ochima starice. Ne mogu ni da opishem koliko mi nedostaje. Chini mi se ponekad da cu puci od bola.Ali nemam hrabrosti ni da viknem.Postala sam nema za takve stvari.

Moja baka...zena koja je na svojim plecima nosila svu brigu sveta.Odgajila je mene i moje sestre, dok su roditelji radili tamo,preko.Pazila nas,prosipala vodu kad smo kretale u shkolu,uspavljivala nas...A sada...sada je nema..

Jutros sam bila na njenom grobu.Slika se smeshila,latice cveca su se njihale na vetru,a ja ...samo sam stajala.I gledala,prichala,kao da moze da me chuje. I znam da je proshlo mnogo vremena,ali neke boli ne umiru nikada.Mislim da ni ova nece...

"Naci cesh svet shto po meni mirishe

naci cesh cvet koji nestaje...

naci cesh cvet shto po meni mirishe..

bice to cvet koji umire.."

Sunday, April 15 - **...Sunchan dan....**

Uh,kako je danas bio lep dan.Probudila sam se sa zeljom koju odavno nisam osetila-da izadjem napolje ujutru. Bez sholje one prve jutarnje kafe..bez uobichajenog doruchka,gledanja TV-a...Izadjoh. Sunce mi je u pochetku peklo ochi...Glava mi je bila spushtena...i htedoh da se vratim kuci..Ali neshto me je vuklo...na vazduh..na to glupo sunce...tako da sam nastavila da idem..i da idem....do...nekog mesta. Ne znam ni sama...zashto...bash tu...?Sedela sam na klupici koja mi je tako puno znachila dok sam se kao klinka tuda motala...Heh...sladoledzija mi je poklonio sladoled...osvezih se. Bash kao da sam klinka...sa dve kikice sa strane,kachketom...smeshnim patikama...umazana chokoladom. Ljudi su prolazili pored mene,javljala sam im se.Nikada to nisam radila,smatrala sam da je nekulturno...A ljudi k'o ljudi...smeshili se.Ni sami ne znaju zashto...imam osecaj da sam,izmamivshi im osmeh na lice, da sam im ulepshala dan...nedelju...godinu...

Hodala sam po ivici trotoara,rashirivshi ruke da ne izgubim ravnotezu. Gazila nogu pred nogu... Jedan..dva...uh..skliznuh..:) nekad sam to mnogo bolje radila...imala sam valjda manja stopala...manje briga...manje bora..ali dobro..nisam zaboravila...secam se ...

Uh,kako brzo prolazi vreme,kad ne obracash paznju na sadashnjost.Vec je veche...dugo sam se zadrzala...neosetno...neophodno. Da regenerishem uspomene....da se podsetim..da zaboravim...

Ovo je bio bash lep dan...prelep...uzivala sam...sama..evo osmeh mi ne silazi sa lica...a nije fer pored svega shto se deshava..mozda sam sebichna...mozda...ali eto danas jesam,priznajem...danas sam bila samo svoja..i lepo mi je zbog toga....:)