Wednesday, March 7 - *Ljubav ili neshto slichno..2*

I tako vam ja trchim u maloj crnoj haljini kroz Bg..ulazim u prevoz,koji je ,po pravilu,naravno pun. Milion zbrkanih stvari mi prolazi kroz glavu. Dolazim do mesta gde je trebalo da se nadjemo.. Njega nema!!!! Nema ga?! Vadim telefon iz torbice,buljim u onaj sat..zakasnila sam 5 minuta. Pa mogao je toliko da cheka!!! Stojim onako sama,sredjena,ispaljena i smishljam najbolniji nachin da ga povredim. Al ocesh...

Iza ugla..nailazi on. Nosi cvet. Osmeh razvukao samo tako.. I shta sam mogla ja tada? Nasmeshila mu se. I kao zaboravila na kashnjenje ( u cvecari ga neshto zadrzalo...bla bla). Gleda u moju haljinicu i smeje se.Tachno znam shta misli...:)

I bash tada,dok je on mene onako sheretski odmeravao,shvatih da ja ustvari ne mogu bez njega.I ne mora to da bude neka ljubav...ma ne mora da bude ljubav uopshte...lepo mi je sa njim,drag mi je. Razumemo se iznad svega. A to je zaista vazno..

Kad sam doshla kuci,sve mi je delovalo nekako chudno.Zar je vec proshlo vishe od pola godine? Zar sam ja sa njim toliko vremena?  I pored svih mogucih stvari koje su nam se desile-mi  ipak zajedno. Pa ako to nije ljubav,dragi moji...