Friday, February 16 - I posle svega....

Kada sam ushla u sobu,bio je mrak. On je sedeo na krevetu . Muzika je bila pojachana do daske, ali uprkos tome,osetila sam jezovitu tishinu. Sela sam pored njega.Stishao je muziku..

-Ipak si doshla?-pitao me.

-Da..Ali zurim..molim te reci mi to shto...

-Shto imam da ti kazem? Mnogo stvari,mala...-smeshkao se.

Uhvatio je moju ruku i poljubio je.Njegov pogled zaustavljen na mojim usnama samo je pojachavao vatru u meni. Srce je kucalo dvostruko brze,a dlanovi se znojili.Osetio je to. Stavio je ruke oko mojih ramena i privukao me sebi.Osetih tako poznat dah parfema.U tom trenu,pozelela sam da svet prestane da se okrece. Usnama mi je milovao obraz i govorio neshto nepovezano. Sklopila sam ochi i pokushala da se prepustim osecajima,ali odjednom...u mraku...Duletov lik. Njegove tuzne ochi koje me posmatraju.Kao griza savesti u mojoj glavi pekla je ta noc,Djoletove usne tako blizu mojih... Ustala sam i krenula ka vratma. Poshao je za mnom, i uhvatio mi ruku. Drzao me u zagrljaju i nije mi dao da se pomerim...

-Ne dam ti da idesh. Ne mogu vishe,mala.Znam da i ti osecash isto,ne opiri se. Ne mozesh protiv ljubavi..-bio je tako prokleto samouveren.

-Ljubavi? A gde si bio onda kad sam ja ginula za tobom? Okretao si mi ledja jer si se plashio...gde je tad bila tvoja ljubav,Djole?Govorio si kako je sa nama gotovo...zavrsheno.Otkud sad ovo?

NIje nishta rekao.I dalje me je drzao zagrljenu,a svoju glavu je spustio na moje rame. Gurnula sam ga i otishla.

Dok sam ishla ka svojoj kuci,zvao me Dule.Da mi chuje glas..:) a ja sam,mahinalno preshla rukom preko ramena na kome je do malochas lezala Djoletova glava, i osetila sam suze.Djoletove suze...