Thursday, February 15 - Is it love?

Sretoh ga danas. Mog Djoleta. Ishao mi je u susret i pevushio nashu pesmicu.Neki zloban osmeh titrao mu je oko usana. Stali smo u pustoj ulici i posmatrali se. Morala sam da se nasmeshim.Nije nishta progovarao,a ja sam zanemela.Iz glave ispario je Dule i njegovi poljupci, ljubavne porukice i ono slatko drzanje za ruku.Sada sam uplovila u neki novi svet.Moj svet.Fantaziju.

-Mala,opet se srecemo-progovara.U glasu ne osecam vishe grubost koja je nekada izbijala. Zvuchao je nezno, omamljujuce. Prishao mi je i pruzio ruku. Osetih neki bol u glavi.Peklo je u predelu srca. Ugledah pruzenu ruku i vatru u njegovim ochima.Rukovali smo se.Ironije li,kao dva stara prijatelja. Kao da nikada nishta nije bilo medju nama, kao da nije postojala ljubav. Ispitivao me je o Duletu, hteo je da zna koliko smo zajedno,shta mi je kupio za Dan zaljubljenih....volim li ga. Odgovorih potvrdno,a ustvari to sam govorila o njemu-Djoletu. Spustio je glavu i promrmljao kako kasni i mora da ide. Nisam ga zaustavila,jer chemu to? Ionako cemo se sresti ponovo kroz par dana,i ponovo voditi slichan razgovor.

Nakon sat vremena zapishtao mi je telefon.Poruka-Djoletov broj..:" Nadam se da cemo se videti vecheras, molim te dodji. Imamo neka nedovrshena posla... Djole"!!!! Milion pitanja i sumnji. Dule je jutros otputovao, a ja... Da li da odem? Shta li hoce od mene? Nasha pricha bi trebalo da je zavrshena..Ima li smisla????

Shta da radim???!!!!!