SOUND OF FREEDOM !!!!!

Thursday, November 29 - Mrzim osecanja ! Pu !

Kad bi neko, evo sada, mogao da mi ishchupa srce, bila bih mu zahvalna do neba.
Ne treba mi . Ne treba mi, majke mi !!
Ocu da budem hladna. Da me nishta ne pogadja. Hocu da me ne moze povrediti rech. Ni bujica rechi. Ni pogled..Ni nishta !
Volela bih kada bi sva osecanja samo prolazila kroz mene,kao da ne postojim. Kao da sam shuplja.
Kako je to glupo !
Voleti ! Pih..
Necu da volim. Zashto bih? Na kraju uvek ispadne neka glupost. I ja patim. Ne on. Ja !! Ni kriva ni duzna.
A samo sam htela da bude iskren !
Uhhhh....
Dajte, nadjite neki lek protiv ovoga. Lek za nerviranje, za boljku zvanu raskid !
Kako mi sad surovo zvuchi ta rech ! Da, a upravo je to. Jedan obichan, jedan u milion .. raskid osoba koje su se pre sat vremena zaklinjale na ljubav.
Zato i necu glupava osecanja. Nishta dobro od njih. A i kad je dobro-kratko traje. Posle opet ova agonija.
Odbijam da uchestvujem ! Hocu napolje !

Komentara (25) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Monday, November 26 - Po tvojim krilima

Kao leptir obnazenog krila...
kolutash se u mojim ochima...

Zelela bih udahnuti miris tvog odletanja...
zelela bih zadrzati tvoj nemir....
Kako?
Kako uhvatiti vetar koji zeli da klizi izmedju sopstvenih prstiju?
Kako uhvatiti pticu koja sanja slobodu?

Da li je ljubav dovoljno jaka da glumi okove?
Da li je cheznja dovoljno sebichna da hvata za rukav?

Mozda....

Komentara (13) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Saturday, November 24 - Pa ovo je da ne poverujesh !!!!!

Nazalost, situacija je bila ozbiljna..
Ovih dana stalno trabunjam o testovima, ispitima, esejima..dosadila sam i bogu i blogerima , ali moram i ovo isprichati...i necu vishe o faxu. Obecavam...
Naime, krenule jutros drugarica i ja na fax, i krenule smo ranije kako bi stigle na esej na vreme. I udjemo u bus, nije bila neshto guzva. I veselo neshto pricamo, smejemo se nekim glupostima..kad... vozach naglo ukochi. Svi smo poleteli napred, a jedan dechko je izleteo kroz prozor. Chula se lomljava stakla i vriska...
Autobus je udario o banderu !
Vidno potresene i iznervirane, krecemo peshke da idemo par stanica kako bi uhvatile drugi autobus i konachno stigle na fax.
Kod Vukovog spomenika uhvatile neku 27-cu koja nemam pojma gde ide. I obishle skoro ceo Dorcol.
Kasnile smo debelo !
A onda ( skracena verzija), ushle u 48-cu i doshle do faxa, sigurno, ovaj put.
Kad sam videla teme, oblio me hladan znoj. Pa kako da pishem o tome? Mislim al ih je formulisao, svaka mu chast. "Elementi totalitarizma..bla bla.."...
Ali chim sam sela ..inspiracija je krenula...
I tako sam napisala par strana i krenula kuci ( drugarica se zadrzala)....
E, izashla ja na Bulevaru kako bih kupila bratu poklon. I shetala malo, kupila mu neki lancic...i kao uhvatila bus do kuce.
Dve stanice od one na kojoj silazim, bus udari u kamion. NISAM MOGLA DA VERUJEM. Ali ovaj put nisam se zadrzala na nogama, vec sam ljosnula na sred onog busa, a par ljudi na mene..
Besna, iznervirana, puna modrica, glasno sam opsovala i demonstrativo ( koliko je situacija dozvoljevala), napustila autobus i peshke doshla kuci...
Uh...bash gadan dan. A subota je...
P.S. Inache, jedina dobra stvar je shto vecheras idem kod brata na zurku....
Ima da pijem da zaboravim..
U zdravlje !!!

Komentara (11) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Friday, November 23 - Kruzni put bola...

- Ne, da se nisi usudio da to izgovorish !
-Ali tako je...ne mozesh pobeci od toga..
-Mozda...ali mogu zapushtiti ushi i zatvoriti srce..
- Ma daj..oduvek si to znala..

           Da li sam?

-Svejedno, ne zelim to chuti...Nisi fer !
-Ma nemoj...a ti si bila uvek fer?

          A nisam li?

-Gotovo je, shvati. Nema svrhe..
-Ima ! Uvek je imalo...samo si ti uvek bezala...
-Molim te, pusti me na miru...
-Ali pre toga me morash saslushati...

         Zelim li??

-Ne, ne zelim...ponovo cesh mi probuditi..bol..
-Ma luda glavo...ja te..
-Cuti !
-....VoLIM !!!

        Jecaj...zagrljaj...i ponovni odlazak...Njegov...

-Samo sam to hteo da znash ....

Komentara (17) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

Tuesday, November 20 - Deco, plashite li se mraka ????

Nikad nisam narochito volela filmove sa ukletim kucama, ne zbog toga shto su kao "strashne" ili neshto slichno, vec zato shto je shablonski snimano, reakcije glumaca su preslikane.
A i takvim filmovima pristupamo sa odredjenom dozom sarkazma i ironije, iz razloga shto kad vidimo kucu, odmah pomislimo ( cak iako se radi o filmu) , kako su glupi, zar ne vide koliko je strashna.. shta ce tamo?
E sad... Gledala sam neki film u kome glumci ( tj. likovi) moraju provesti u nekoj zabachenoj kuci 1 noc. Oni koji ostanu do jutra, dobijaju neke pare.
Naravno, filmadzije su dobro odradile svoj posao, i pola glumachke ekipe je poubijeno, i obicno na kraju ostane jedan, eventualno dva lika ( od kojih je jedna devojka, jer kakav bi film bio bez muvanja? )...
Nakon filma, drugarica me, vrlo ozbljino pitala : " A shta bi ti radila u takvoj situaciji?" . Pogledala sam je zacudjeno. " Ja ne bih bila u takvoj situaciji "- odgovorila sam.
"A ako bi bila primorana da budesh?"-nastavljala je. A ja sam zacutala. Shta bih radila u nekoj tamo scary kuci, tamo gde nema zive dushe...gde nema civilizacije...
uh....pokushala bih da budem blizu nekog mushkog po mogucstvu nekoga ko zna karate, dziu-dzicu, tek von do......za svaki sluchaj....
Shta biste vi uradili????

Komentara (20) :: Pošalji komentar! :: Permanent Link

<- Prethodna strana :: Sledeća strana ->

O blogu

"I'm selfish, impatient and a little insecure. I make mistakes, I am out of control and at times hard to handle. But if you can't handle me at my worst, then you sure as hell don't deserve me at my best." — Marilyn Monroe