Ne znam, ne vidim kada je i gde prvi put zapelo. Nisam bila svesna toga, a zapelo je jako. Vukla sam i vukla, mučila se i danas konačno više nemam snage… Ne, neću da priznam da nemam snage! Imam ja snage, mnogo još mogu, ali čuvam je za neke druge ljude, za neke druge životne lekcije.
Duga je priča o mom ustajanju na levu nogu. Verovatno ću vam je jednom ispričati. Reče neko da sam ustala na levu nogu još onog dana kada sam upoznala njega. Sasvim moguće.
Kaže mi moja sestra sinoć da pišem sve detalje, da vodim dnevnik, jer jednom će od svega možda postati dobra knjiga. Nasmejah se. Setih se brata koji kada govori o mom životu poslednjih godina, govori o „španskoj seriji uživo“. Scenariju nikad kraja. Stalno novi zapleti. Raspleta nigde.
A ja samo želim da ovaj pakao što pre prođe.
Naiđu žute minute, naiđu crne misli, ali brzo ih oteram. Ne mogu dozvoliti sebi taj luksuz da razmišljam negativno. Dovoljno je mraka, konačno palim svetla.
Nijedan delić pesme neću da citiram. Potpisujem je celu :
| 
