Ponovo na usne stavljam stik sa ukusom mente. Hladi mi usne, da ne gore više... Osećam da bride, osećam da trnu...volim taj osećaj. Ponekad čini da prestanem misliti na te tvoje medne usne. Ponekad, opet, čini da baš njih zamišljam, da ih ljubim dugo, dugo...
Jer ti se ljubiš na tako dobar način...
Dođi, vrati me u stvarnost, vrati NAS u stvarnost. Učini da bude java, skini poljupcima ukus mente sa mojih usana. Prekini ovu agoniju, ovo životarenje bez smisla i udahni mi život. Donesi u moje nozdrve miris divljih ljubičica. Samo ti to možeš. Samo ti si donosio dah proleća i u najhladnija jutra. I zauvek si ostao u mojoj duši ona nežna mala ljubičica što donosi osmeh i sreću, što pretvara život u večno proleće... |
