Ne znam šta učini Lazarica sa postom one man and one woman, ali baš me je pogodila u žicu. Nadam se da ga malkice ispravlja i vraća. U komentaru sam citirala Eriku Jong. Neverovatno je koliko se muškarci uplaše žena koje znaju mnogo. Kad pređemo tridesetu i estrogen počne da opada, vraćamo se sebi i dobijamo autonomiju. I zbog toga postajemo veštice koje oni kamenuju, koje oni vređaju. Samo zato što znamo previše, zato što je prošlo slepilo na njihova sranja i više nas ne mogu impresionirati. Više ne mirišemo govna, a nazivamo ih ružama!
Istrpela sam uvrede, pustila da mi kroz glavu prođu njegove reči o tome kako ja ne umem da volim, kako glumim, kako sve ljude obmanjujem i njega predstavljam kao lošeg, a loša sam ja...kako sam prevarant..i kako sam kučka...
A sve je počelo pre 10-ak meseci kada sam rešila da ne idem više linijom manjeg otpora, kada sam počela naglas da govorim ono što mislim, kada sam prestala da ćutim..kada sam počela da se borim za sebe i svoje stavove, a ne tek tako da popuštam...prosto, pokazala sam zube!
I sad on spava..leći ću i ja..tu do njega..ali to je sada za mene samo 80 kg mesa...
Tužno je..nakon 10 godina..shvatila sam da mi nije prijatelj..nije mi ljubavnik..ne osećam ništa...
Otac je moje dece...tu se zaustavljam..i pitam se na koju ću stranu...
Pa se opet setim one pametne žene koju sam citirala...kada prestanete da se plašite da ćete završiti same, sve postaje prosto. Život je bogat, i ima ga puno. | 
