(108 skipped) =>> 109

9/7/2009, 14:11
uto - 07.07.2009
... (još jedan nerazumljiv post ili - ko razume shvatiće ko shvati itd...)

koliko puta mogu da te izgubim, ljubavi moja..

koliko puta da se srce raspadne jos samo malo više, još malo svetla u njega da prodre, sa tamom beskrajnom u njemu da se stopi, da me crnim plaštom svetlosti zagrli, slobodom da me daruje,

koliko puta ljubavi moja, koja nisi moja nikada bio, nikada, ni ti, niti bilo ko drugi, niko mogao nije osim možda nekog ko nije imao sebe, poput mene koji bi se niz padine beskraja kotrljao, slavio bol, smejao se patnji, licem u lice..

samo srećan put i poželeti mogu. i tebi, i njoj, lepoti njenoj i savršenosti da se poklonim, tvojoj mogućoj sreći srećom da nazdravim, pod stub pod senku njegovu da stanem, usud svoj poput viteštva da primim i da ne uzmaknem..

odavno sam naučila da te prihvatanjem pobeđujem, budi, ti, koja jesi, takva kakva jesi, primam tu patnju i sve te grehe na sebe, ako treba nekom da smrkne da bi svanulo drugom neka to budem ja i uvek samo ja, jer ja mogu, ako je to razlog što dišem neka bude, uopšte se ne žalim, jer to je put, za mene, nije li..

nekom je dato i neka je. nekome nije, i neka bude. tvoja volja neka bude, tvoja, i moja tvoja.

u ime oca, i sina, i svetoga duha

amin.

 

 

edit:

 

 
posted by marija@ at 7. jul 2009 23:57:11 | Permalink | 17 comments
objavio/la Marija@ kategorija:
(5) Komentara | obavesti prijatelja