Vreme
Čin I
Ja sam mrtva, jer moje je srce umrlo.
Ja više ne verujem u ljubav.
Ljubav je iluzija.
"Ako ti kažu: "umro sam", veruj, istina je."
Mogu li sebi oprostiti za tolike brojne smrti?...
Čin II
Vreme, je za stare kasete...
Čin III
Mogu li, u jednoj noći, umreti sve moje ljubavi?
Kamij, pitaš, rastavljeni ljubavnici, jesu li se ikada voleli?
Ne znam, lagani drhtaj koji mi prostruji telom pri pomisli odgovora, lagano se pretapa u prihvatanje drugačije stvarnosti..
Toliko vriske i skake gotovo niokočega, toliko godina cimanja, pokušavanja i suludog neodustajanja, vučenja tereta kojim su nas obdarili oni, koji ni sami nisu uspeli da ostvare to isto.. Ajnštajn je tako dobro to rekao, jedini pravi znak ludosti je činiti uvek iznova istu i istu stvar, i očekivati drugačiji rezultat...
Zašto ne dati pravo iluziji da to i bude, možda, samo možda nas istina tada dodirne nekim drugačijim očima..
Želim da te vidim. Ne želim više da verujem. Da sanjam, da se nadam. Ta otrovna misao je donela toliko patnje, toliko zla, toliko bola na ovaj svet.. Dosta je.