Traganje za sopstvenim «

12-Dec-2006 «

Zemlja, Mesec i Sunce, svako za sebe (ipak) okrecu se oko jedne ose, zamišljene. Oko Boga?
Godinama koje prolaze, ja sam u potrazi za jedinim Bogom. 
Kada nisam imala reč za sebe, ni za tebe, dozivah te krikom, toliko puta bezglasnim. Ciklusom četiri godisnja doba dugih nam samotnih godina, ja na zemlji, ti na nebu, oboje ni na zemlji ni na nebu. Čekajući nesmotreno ono što nikada neće doći.  I ma sve naoko ličilo  na izbor, na slobodnu volju,  smenjivahu se tačno utvrdjenim redosledom naše mene. Pamte mene. I ljutnja i tuga, ravnodušnost, očaj, pa opet bol. Rad bola. Mukotrpno otkrivanje tužnog sveta nekih tužnih ljudi, za koje nikada ne bih ni pomislila da ćemo biti mi. I bismo tek  zvezdana prašina na severnoj hemisferi. I jesmo. Svetlucavi trag padalica..
Pomislih želju.
Dobro došla jeseni. Možeš da fijučes košavom i severcem, i da se duriš rušeći crepove sa krova moje kuće, da plačeš dosadnim suznim kišama kvaseći mi srce potopom, namrgodiš se sivim, najsivljim oblacima, zagrmiš zloslutno i sevneš od besa, bolešću, ma svejedno mi je. Grakćeš! Nećeš me izbaciti iz novostečene ravnoteže. Iz detinjstva u mladost, iz mladosti, u još malo mladosti.. naučilo se. Naoružala sam se do zuba stoletnom energijom medju slovima, bojama duge medj' koncima kojima sitne bodove radosti vezem, dodirom svilenih nota oko uha, aromom egzotičnih čajeva dalekih zemalja, i šakom lipe, kamilice i nane, s malo ruzmarina pod jastukom, za sne. Smeše mi se i namiguju bezazleno poročne jabuke na ormanu, iščekujuci dunje žute od Sunca, jesen stigla i miriše. Bogata. Crveni vuneni ćilim za igru i treperavi plamen  manastirske, voštane, sveće. Miris orahovine koja će iznova rasti. I porasti. Smejaću se grlenim smehom do mnogih ljudi, ogrtati šalom od sanjive magle tajnovite igre, klizeći i nestajući iz tvog, tako uzanog, vidokruga, i gaziti lakim korakom zaranjajući još topla stopala u opalo lišće neke prošle mladosti. I ne možeš mi ništa dok ponekad lenjo kliziš ledenim kapima niz pramenove moje duše. Ne možeš mi ništa svojom prevrtljivom snagom i prevarama. Pomeri se s' mesta da te još i ne ureknem bosiljkom, djavole crni nad mojim čelom. Ugasi voštanicu! Moja je petrolejka još uvek na stolu prostrtom belim bakinim čaršavom željnim mrlja.. i od vina, puna.
 Ja zavoleh jesenje boje života. I bez tebe. Zakasni akademskih 15..  Pokrstih te i poškropih svetom vodicom. Ti sad leti. I ponekad uspavaj sat u kome se srećemo. Budna sam. Snovi moji širom otvorenih očiju uzdižu i danas do neslućenih visina, i traju. Kada mi sklope oči pronaći ćemo se u beskraju naše varljive, retko pitome, često sulude ljubavi. Život s još ne isteklim rokom trajanja. Nazdravićemo svakom trenutku i svakom biću koje nam dade zrnce radosti i zrnce mudrosti. Gledaćemo se u oči i znaćemo da je vredelo. Ljubav.

Uglavnom, sve o meni , nekad i sad.

 
Objavio DRVO u 18:15 | kategorija: CRTICE
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (15) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Добре душе су чудо.
Зар не?
Неке сврате понекад.
Poslao Tay u 18:46, 12-Dec-2006 | Link | |
Meni samo dobre duše svraćaju
Malo me drma jesenja žal za mlados'
pa ljubim ovaj život
i pregovaram sa starošću )
Poslao drvo u 18:51, 12-Dec-2006 | Link | |
Све моје јесени су тужнееее
-певао некад Душан Јакшић-
Poslao Tay u 18:53, 12-Dec-2006 | Link | |
Ne zaboravi: sto je drvo starije, koren mu je jaci...lisce ima vise snage i zelenila
Poslao AnaM u 19:00, 12-Dec-2006 | Link | |
I mladica
i posle mene neko..
Poslao drvo u 19:04, 12-Dec-2006 | Link | |
drvce.....jako lepo napisano, ali govoriš bje kao da imaš 100 godina....
Poslao 10sanja20 u 19:06, 12-Dec-2006 | Link | |
Ponekad se tako osećam,
ostari te život svojim "suptilnim" načinima..
Tekst je delimično pisan
prošle godine u ovo vreme,
na mojblogu.
Danas je neznatno uobličen.
Poslao drvo u 19:08, 12-Dec-2006 | Link | |
tekts je zaista jako lep....osećaj se kao da imaš 100 godina sreće, iskustvar.....svega lepog, ali se ne osećaj 100 godina matorom....
Poslao 10sanja20 u 19:17, 12-Dec-2006 | Link | |
lepo i upecatljivo...
Poslao zvezdana u 19:30, 12-Dec-2006 | Link | |
Svaka ti cast drvo..)) Bas si lepo i dugaco napisala )
Poslao vanessa u 19:39, 12-Dec-2006 | Link | |
draga moja Mileno

mnogo emocija,
snazno...
ispod slova,
mnogo toga chitam.
Poslao ffrida u 20:52, 12-Dec-2006 | Link | |
Hej , plašim se da će ma šta rekla biti suvišno....
Kiss od srca ( stvarno to mislim , nije fraza)
Poslao dreamybanny u 21:06, 12-Dec-2006 | Link | |
Nemam sta pametno da kazem.....ne znam sta bih uopste mogla dodati a da ne pokvarimLepo napisano...bas lepo
Poslao yin u 22:26, 12-Dec-2006 | Link | |
Nisam sigurna da je toliko dobro.
Verujem da bi bolje bilo kada bih rekla
kratko, glasno i jasno,
u jednoj rečenici
O da... jako se plašim smrti, bola, i starosti.
Ali nije taj strah baš ni tako jednostavan,
pa čitajte izmedju redova..
ako vas ne mrzi.
Poslao drvo u 22:28, 12-Dec-2006 | Link | |
Prelepo je
Poslao snena u 18:50, 13-Dec-2006 | Link | |


Powered by BlogOye!