...

..... ja sam sigurna da se na oblacima nikad ne spava, i da nas tamo čekaju ljubavi naših života....svaka po sebi drugačija, a sve tako iste....zato ja imam onu nesanicu, i dnevnu i noćnu...bojim se da ne propustim neki oblačak...pozz.

Tezak zadatak - neshvatljivo uciniti prihvatljivim. Topla prica, nazalost, iz zivota a ne iz maste.

... sada ne znam šta da kažem. A trebala bih nešto reći. Vreme je zajeban igrač. Eto. Ne pušta te da zaboraviš, a opet daje ti priliku da se posle pada uspraviš, da sagledaš, da popraviš, da naučiš, da odrasteš, da porasteš, da se deliš i poklanjaš.. jer vreme ume samo da teče, i ništa drugo. Život će imati smisla ako me je naučio da hodam i onda kada svaka koščica boli. Ako sam u njemu dostojna svega što mi je pružio. Ako grešna ispravljam pogreške i više ih ne ponavljam. Ako gledam u nebo i radujem mu se. Nebeske pokretne slike. I ako me on grli razumevanjem, i onda kada sam slaba. Slabost je trenutak, pauza, koja je potrebana za akumulaciju nove energije. Kada je ljubav sama sebi cilj. I kada bez cilja prostre sigurno utočište. U kome odrasta jedan čovek. I jedna žena.

Oci su mi se napunile suzama. Ne znam sta bih ti rekla, na sve ovo sto si napisala ostajem nema. Toliki je odjek tvojih reci u meni.

i ne prestajem da gledam u oblake,
hodam i trazim polovinu svoje porodice
jer nekada da bih ustala
potrebno je da im prepoznam ochi,
makar gledale sa oblaka.

visoko , gore...

:'-|

Mnogo je dragih mi bica sada tamo na oblacima...i nadam se da im je bolje nego nama ovde..koji ostajemo da za njima patimo....pitacemo ih jednog dana kad se sretnemo gde je bolje....kada nam pruze ruku da nas sprovedu stazama vecnosti u nepoznato

Ne volim vas tako smrknute.. I zato ne volim da eksploatišem ovu temu iako je neodvojivi deo mene. Ja pišem i govorim o živima i za žive.. a mrtvi neka počivaju u miru, srešćemo se sa njima sigurno. Hajde da "nebom" jezdimo sada onako kako to najbolje znamo

majkumu...suze su mi krenule, iako je ovo jedan divan i pozitivan tekst... kad sam šmizla. Ti si jedno izuzetno,krasno i hrabro čeljade

Hvala, ali šta je u mom životu hrabrost? Samo sam normalna majka. Valjda. U granicama mogućeg. U sopstvenim granicama. Upoznaš nesreću i strah i nemaš kuda nego da grizeš. Ustvari ja veoma mnogo volim, dok i koga i šta volim

Zhivim zhivot jedino tad

dok okrecem filmove izdesavanih pricha...

Od kada si otishao nishta nije isto,

jutro se u zori slomilo,

zamrzlo osmeh na mom licu...

od kada si otishao....

pratim tvoje tragove u snegu,

prepoznajem te u tudjem liku...

onda zastanem,odmahnem glavom,

ugaslog pogleda za tren....

od kada si otishao....

trazhim tvoj glas u zvuku vetra,

vrtim nashe slike,

cuteci obrishem suzu,

i zhivim neki zhivot,

ako se to zhivotom moze nazvati,

od kada si otishao ,

ugasilo se sunce,

prestala sreca u meni da dishe,

"Proci ce\"-tako mi kazhu,

a evo godine brojim,

ja josh spustene glave stojim,

bez tebe se smeha bojim,

a oni opet kazhu,svashta neshto,

i naravno lazhu...lazhu...

Kazhu to je Bozhja volja,

kazhu,andjeli postoje,

kazu-\"tamo ga bar ne boli\"

kazhu-\"mozhda je tako bolje\"

da verujem ....nemam volje!

Ne prodje dan a da ne poljubim tvoju sliku,

ne prodje noc a da ne vratim tvoje lice,

ne prodje pesma tvoja i suza tad krene,

drago,milo moje,,,

Evo porasla je i trava,

zidovima svojih ruku ,krijem ochi,

od kada si otishao duge su ,duge noci....
_________________________________
Chekaj me sa druge strane neba-ja cu ti doci!
Obrishi mi suze,
poljubi mi ochi....
zhivot je sranje!

Hvala devojko. Ne sme se tako. Siguran put u veliku nevolju. Glava visoko gore i korak čvrst. Samo tako ima smisla voleti ih. Samo tako vole i oni nas. Voleti sebe, i njih u sebi. Dirnula si me.. ustvari sve mi je više krivo što sam se "prosula".. moja je misija život. Mora biti život. Pa makar i sranje. Moje je

ma eto, ja ti rekoh...jer sam pokušala sebe da vidim u toj situaciji i ... mani me, imaš big hug

O da Virtuelna ljubov ili što reče zaratustra - ljubav iz videokruga )

Naučio si me šta je ljubav. Bezuslovna.
Zato mi nije teško iskreno i od srca beskrajno voleti svoje voljene. I čekati.
Citiram samu sebe. Podvlačim misao koja me stisla noćas.
Jer ako svaki post ima nekakav cilj, onda je moj da volim sebe i volim vas, zahvalna za virtuelnu emociju kojom se hranim godinama u samoći. I onda kada mi nije do igre, ja plešem.

Ispustila sam detalj.. Ivanovo telo smo preneli avionom, kovčeg u džaku, kao roba.. Bogi mi je sedeo u krilu dok smo čeličnom pticom sekli nebo.. O da, i na nebu smo bili zajedno. I ovo je priča iz života. Mogla je svakome da se dogodi. Ispričala sam je. I to je nešto.