Када снага 'оће, али душа неће! «

Никад ме више нису нервирале смс поруке него током овогодишњих светковина. Заморно! Неуверљиво! По (не)пристојној навици. Како ли нам се „примила“ та навика? Мода? Опет сам демоде!
Нисам начисто да ли ми Божић Бата стиже путем таласа или треба још увек да га очекујем пред вратима?! Ако је судити по Деда Мразу невидљиве су силе шо нас вежу... мобилне! И нећу сада о духу на глас. Положајника данас требам...

„Колико варница толико парица...“   а не
колико парица толико варница!

Изгубисмо компас! Да ли смо изгубили и душу? ( Потражите моју у мејловима, некоме сам је сигурно послала.) Овде је нема?!

Недостаје ми моја баба (поново) и џарање. Недостају ми клинци за пијукање. Недостаје ми породица ушушкана међу орасима у слами. Недостаје ми жагор исте крви око вруће чеснице. Може ли сијасет прослеђених телефонских грљења да подгреје ону нашу, домаћу, мученицу? И када (опет) затрепере пламичци свећа хоће ли нам се душе, живе и мртве, сјединити? Хоће ли преживети нада да смо моћнији од судбине? Могу ли храна и пиће да испуне празнине? Надокнада за бол? За срећу? Фамилијо уштини се! Своје се месо не једе. Без киселог осмеха, тихи загрљај погнуте главе. Можда се душа пронађе. Сјајне су очи...

Стварно треба бити велики лицемер и претварати се да је све у најбољем реду. Нит нас има, нити гајимо кокоши. Само нас незаборав одржава у стању будности. И та по која отета суза. Игра без престанка.

А мени се спава покорни забораву.
Пробудите ме када стигну унуци, као родитељу ми никако не иде.

Мени неверници. Мени детету. Мени дрвету.
Мир Божји, Христос се роди.

ПС. чујем малца како добацује да је чудно када је само нама Божић,
и све мислим, једном ће се неко предати времену и спојити нас у том једном истом радосном дану.

Komentari:

Pošalji komentar

Вистину се роди! Одличан шлагворт мојој истини. Божић то заслужује.

Poslao дрво u 12:08, 7-Jan-2009 | Link | |

Šta bih ti mogao reći drvce , nemam reči do mislim da si u svemu baš u pravu . Pred novu godinu promenuo sam broj i telefon uzeo još jedan , ko mi došao i kome otišao merilo je pravo ...............a za tebe drvce , zatvori oči ispruži dlan , prihvati tacnicu .

ne ljuti se što Nenče nezna pravu česnicu da pravi , baklava je još jedan propust što pravimo na ovaj dan , al je bar prava :-)))

PS : Sele je već našla " banku " džba se nadaš hahahahahhah

Poslao gulanfer u 12:12, 7-Jan-2009 | Link | |

)))))))))) код нас све може,
не прави само твоја Нена баклаву.
Моја је мајка зготовила проју, као њена мајка што је,
а једна моја баба је месила погачу.
Ломићемо око ручка, кад наменимо и то...

Како год нека је деци добро, а нама и не може боље од тога. Срећан Вам Сваки Дан *

Poslao дрво u 12:17, 7-Jan-2009 | Link | |

Запала ми пара несрећница у чесници од пројина брашна. Да би се џарало, треба имати огњиште, какво такво, треба позвати положајника, треба мислити о Богу раније. Не гоји се прасе уочи Божића.

Poslao Преједен u 16:04, 7-Jan-2009 | Link | |

Nije me briga ko djra i da li postoji ognjiste, ni ostali obicaji.... samo znam da sam dobila predivnu cestitku i da sam je ootvarala uzivajuci u svakom detalju... kao haremska princeza....
HVALA!

Poslao AnaM u 17:15, 7-Jan-2009 | Link | |

Преједени (твоја рупа мора да је огромантна не гоји се прасе уочи Божића истина, али ни положајник се не позива. То је путник намерник, једном сам већ писала, о Циганки Мици и њеним торбама, видиш она је умела да џара када нам прва отвори капију. Прштале су и искре и речи и смех. Али, било је то време огњишта када су се деца свијала око родитеља, а не родитељи око деце као у данашње време.

Poslao drvo u 17:31, 7-Jan-2009 | Link | |

АнаМ ти знаш да се за нешто не говори хвала

Poslao drvo u 17:32, 7-Jan-2009 | Link | |

узела парицу, али ко има среће у.. нема у..
треба му само мало себе

Poslao drvo u 17:35, 7-Jan-2009 | Link | |

Pošalji komentar

<< Sledeca strana | Home | Prethodna strana >>