Неке се радости и успомене једноставно не могу испричати тек тако!
Чудновато су мирисне и слатке!
Испуне груди и заробе срећом, враћајући нас у времена када нам је највећа чежња била.. рецимо.. "вунена" мајсторија Циге из комшилука
Данашњим клинцима је у понуди и мамац у виду слаткиша дугиних боја,
а шећерна је вуна сама по себи њима довољна за сјај у оку,
јер деца су деца, само се неки одрасли довијају како да их "преваре" ..
неки да им продају, а други да их не одају
mmmmm slatko, nevjerojatno kako prizove sve mjesne svece i sajmove , nas klince nakicene oko tog stroja koji pretvara sve u ljepljive i slatke djecje osmjehe
Jedno se ni vremenom ne menja..
i dalje je sve oko "majstora" štrokavo ))
ali kao da to nikome ne smeta.
Stari Cigan iz babinog komšiluka imao je nadimak "Kuče", mi deca smo ga prosto obožavala jer je pravio najsjajnije ušećerene jabuke na celom svetu, a odrasli su se "ježili" njegove nehigijene.. nama nikada ništa nije falilo, osim što smo naučili kako se laže