Solarijum za drvo «

5-Mar-2007 «

Pokušaj da zamisliš kakvo je nebo nad ovim prolistalim.
Zamišljam ga često..



Kakva li ga je dragost namamila i održala živim pred ovim pragom.. ?
Ljubav, kao i mene.


Drvo koje raste, i cveta, radja plodove svoje,
bez mnogo buke,
kao mnogovoljeno. Kao jedino.
Univerzalno.
Unikatno mirisno. Snažno.
Maska sa kiseonikom oslonjena o ključaonicu neočekivanog.
Kao stablo useljeno u srce.
Kao čudom pronadjeno zdravlje koje je lekovito dotaklo jedan, skoro pa, krov.
Drvo koje je usvojilo.
Kao zaštitar odaja. Čuvar od strašnih snova.
Kao iluzija koja to, uprkos bojadisanju, nije.
Objavio DRVO u 18:58 | kategorija: CRTICE
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (13) | Pošalji komentar


Komentari:

Pošalji komentar

Zarobljeno drvo... ( Drvo koje je svoj zivot posvetilo ljubavi, makar i po cijenu ropstva...

E pa, moje Drvo - gdje nadje ovako (za mene) tuzno drvo! (
Poslao Wolfie u 19:27, 5-Mar-2007 | Link | |
Umrlo bi ono bez ropstva, i bez ljubavi,
previše je nežno za podneblje u koje je nekim vetrovima sudbine svoje doneto.
To je moje drvo. Gajimo obostranu ljubav..
i tako živimo.
Poslao drvo u 19:36, 5-Mar-2007 | Link | |
Ljubav čuda čini!

Pokreće svemir!

Izmenio drvo dana 5/3/2007 u 21:47
Poslao BIBA u 20:41, 5-Mar-2007 | Link | |
Drvo jako si!!!!Svidjash mi se!

Kakva izjava )) Hvala!

Izmenio drvo dana 5/3/2007 u 22:15
Poslao Sljivka u 21:03, 5-Mar-2007 | Link | |
kao "mnogovoljeno" sjajna reč ima da je prebiram po umu ceo dan baš kao i ovo divno drvo na slici

kaleidoskop koji ume da ugreje srce..

Izmenio drvo dana 5/3/2007 u 22:14
Poslao proteus u 21:03, 5-Mar-2007 | Link | |
Naviknuto na okruzenje...gajeno u ropstvu.....uz puno ljubavi....ipak......tuzno za moj ukus....

Jednako smo tužni ono i ja, nebu pod oblake, pa se pazimo i mazimo u zajedničkoj muci.
Jer ni ja nisam tica, pa sam opet visoko od zemlje

Izmenio drvo dana 5/3/2007 u 22:12
Poslao yin u 21:15, 5-Mar-2007 | Link | |
Svi ce reci da ja pojma nemam,...
ali za mene ljubav moze biti samo na slobodi,
kao ptica kad rasiri krila,
bez zrtve, bez odricanja...
samo cista ljubav....

I ptica raširenih krila se bori za opstanak u svom okruženju. Ništa nije idealno. Ponajmanje ljubav.
Najčistija ljubav je upravo davanje, znači i odricanje.
Ako malo bolje razmisliš..

Izmenio drvo dana 5/3/2007 u 22:11
Poslao AnaM u 21:29, 5-Mar-2007 | Link | |
Tužno bi bilo da je umrlo,
napušteno,
samo na vetrometini i hladnoći.
I znam da svetlost, voda, "kupanje" lišća, vetrenje zemlje, zaštita od štetočina, nežna reč ne mogu da mu nadoknade potrebnu dubinu da pusti koren i vazduh da slobodno diše. Čuvam ga u dubokoj starosti..
Ono je govor za sebe.
Poslao drvo u 21:52, 5-Mar-2007 | Link | |
Postoje različiti nivoi ljubavi u ljubavi koju gajimo u sebi za druge. Osoba, biljka, životinja, predmet.. znate već.
Upoznala sam onu koja itekako ima smisla uz podnete žrtve,
uz veliko odricanje. Ljubav koja tek u ograničenim uslovima
dolazi do svog punog značaja i vrednosti.
Ljubav bez koje ja ne bih preživela. I sve ima svoje.
U zadatim okolnostima treba naučiti kako se raste,
u svakom pogledu.
Ovo stablo mi svakodnevno deli lekcije..

Izmenio drvo dana 5/3/2007 u 22:19
Poslao drvo u 22:00, 5-Mar-2007 | Link | |
Jos i limunadu dobijes
Poslao miriam u 22:18, 5-Mar-2007 | Link | |
Samo ako sam mu dobra
Poslao drvo u 22:20, 5-Mar-2007 | Link | |
Izgleda da jesam, opet cveta
Poslao drvo u 18:54, 6-Mar-2007 | Link | |
katkad i u mraku nikne divan cvet..... ono bar nije u mraku
Poslao vrisak u 22:00, 6-Mar-2007 | Link | |


Powered by BlogOye!