J.N : Hvala ti M. na volji da pričaš otvoreno o svom intimnom životu ovako javno.Već si ranije objašnjavao kako religiozno iskustvo može imati duboke uticaje na život osobe,ali bih voleo da ovim razgovorom dotaknemo i psihološku dimenziju tvoje radikalne promene života. Šta ti prvo padne na pamet kad pogledaš unazad i pomisliš na te momente transformacije koji su se dogodili u tebi?
M.G : Pa,mislim da je to za početak bila sposobnost da uvidim prirodu mojih želja i mogućnost da ih promenim.
J.N : To je interesantna fraza ’’priroda mojih želja’’...
M.G : Mada kad se osvrnem na vreme kada sam pripadao gej komunama, preispitivati svoju seksualnu orijentaciju,jednostavno nije bilo dozvoljeno.
J.N : Da.Koliko znam to je jedno od osnovnih i najvećih pravila u gej svetu.
M.G : Tačno. U suštini govoreći, to je pravilo br. 1 .
J.N : Pravilo br. 1 ’’Ne pitaj zašto’’.Ljudi su ’’to što jesu’’.Nema pitanja zašto.
M.G : Čim se uključiš u klub, to je prvo pravilo. Možeš da preispituješ bilo šta osim svoje homoseksualnosti.
J.N : To znači-ja mogu da istražujem osnove ’’mog’’ alkoholizma, prejedanja,depresije ali ne i homoseksualnosti.
M.G : Tačno.Ironija je u tome što je OK da heteroseksualci preispitavaju svoju seksualnost.
J.N : (Klima glavom)
M.G : Tako da u trenutku kad sam bio sposoban da dovedem u pitanje moju homoseksualnost,tada je postalo veoma religiozno.Kada sam počeo da tragam za Bogom i pokušavajući da razumem sve te koncepte,počeo sam da prihvatam i duboko razumem i usvajam sve više i više znanja, i naravno prestao da verujem sve manje u stvari koje sam do tada verovao. Verovao sam u ideje koje nemaju smisao – nisu imale nikakvu težinu.I zaključio sam da nema potrebe da ih se držim kako bih zadržao i imao doživljaj sebe.
J.N : Ok, dakle ti pokušavaš da mi kažeš da u trenutku kada si prepoznao Božiju volju u sebi, počeo si da se razilaziš sa pretpostavkama i verovanjima koja idu iz ideju da homoseksualizam odražava ideju ’’ko si ti’, u najdubljem smislu reči.
M.G : Da, Gledao sam na stvari kao političke ideje,socijalne ideje i naravno kao lične stvari.Na primer,priroda dinamike odnosa izmedju dva muškarca je nešto gde sam uvek bio naivan. Kad god bih se usprotivio stavovima mog partnera,pre nego sam počeo uspostvaljati odnos povezanosti sa Bogom u sebi ili povezanosti sa sobom samim,autonoman od drugih, na kraju bih uvek bio nagovoren na podredjenost.
J.N : Dakle kako si produbljivao svoj odnos sa Bogom polako si počeo da razvijaš svoj odvojeni autonomni indentitet...
M.G : Tačno! To je prva stvar koju sam uočio.
J.N : I kako je to Bog došao u tvoj život? Kako se to dogodilo?
M.G : Pa on je načinio taj korak ustvari. Moj otac je naglo umro od srca i ja sam počeo da verujem da i ja imam slično stanje zdravlja. Imao sam svojevrsnu situaciju panike – hipohondarsku reakciju.
J.N : Ustvari ti si imao napad anksioznosti, jer si pomislio da ćeš i ti imati sličnu sudbinu kao otac i to je stvorilo strah u tebi.
M.G : Da, potpuni strah.On je umro dok je hodao po plaži. A onda sam ja uradio najgluplju stvar, počeo sam da tražim po internetu odgovore i da sam sebi postavljam dijagnoze.
J.N : Što je uvelo još veći strah u tebe.Jer si počeo da primećuješ sve moguće simptome u sebi.
M.G : Tačno! (smeje se) I tako sam nastavio da verujem da mi je svaki korak poslednji,dok nisam konačno dobio sve analize i dokaze da mi nije ništa.
J.N : (klima glavom) Kažu da je ono što nas najčešće približava Bogu, je naš duboki strah od smrtnosti...kad imamo iskustvo gde strahujemo za naš lični opstanak.
M.G : Baš tako.Nakon što sam utvrdio da nemam bolest, osetio sam takvu zahvalnost prema Bogu.Ovo je bio jedinstven momenat u celom mom životu da sam preispitao svaki koncept mog uma,celo moje bivstvovanje je bilo reevaluirano.
J.N. : Znači prvo je bio strah, onda zahvalnost, a onda momenat poznat kao ’’metanoia’’ ili budjenje onog pravog autentičnog indetiteta...
-Part1-
Preuzeto sa http://www.narth.com/