... https://www.blogoye.me/doktor/ sr Fri, 17 Jul 2026 17:03:57 +0200 BlogOye! Разматрања о геј покрету Петар Анђелковић    петак, 14. октобар 2011. Увод Поново је у нашој јавности било актуелно питање „параде поноса“ и реактивиран проблем „сексуалних мањина“. Насупрот прошлогодишњој паради, овогодишња није одржана из безбедоносних разлога[1]. О правој природи те параде, као и суштини њеног проблема је већ писао госп. Ђорђе Вукадиновић.[2] Његов текст је, са друге стране наишао на одређене критике.[3] Те критике су ме, на известан начин, упутиле ка суштини проблема, који сплетом околности измиче. Наиме, већина разматрања су се тицала односа геј активизма и околности у којима се налази Србија и наше друштво. У том расправама су коришћени разни аргументи и контрааргументи. Извесни аргументи које је госп. Дикић користио у одговору госп. Вукадиновићу ће бити споменути у овом тексту, али не у облику одговора на његове приговоре тексту госп. Вукадиновића (у ту расправу не желим да се мешам), већ у оквиру теме која произлази из онога што се спомиње у обе расправе. Овде се пре свега ради о суштини самог геј (ЛГБТ) активизма и аргументима које он наводи себи у прилог. Главни проблем је, што геј активизам ситематски брка појмове и противречи самом себи, у својој борби за „еманципацију“. Геј активисти и њихови симпатизери показују непознавање саме суштине друштва, људских права, бркају разлике између приватног и јавног и својим активизмом подривају саму демократију, као и права на које се позивају. Такође, он служи као параван за ствари које излазе из оквира сексуалних слобода. Сам текст се неће бавити расправама о унутрашњој природи саме хомосексуалности, јер за то нема потребе. Он ће покушати да укаже на логичке противречности и последице геј активизма. О чему је овде реч? Јавно и приватно Једна од битних и суштинских особина савременог друштва, као и либералног поретка, на који се и сами геј активисти позивају, је лична слобода и немешање државе у приватни живот појединца. Исто тако, важи и немешање приватног живота појединца у функционисање државе. Такође, постоје разлике у доменима. Тако постоји домен приватног живота, као што постоји домен јавног живота. Приватни живот се тиче појединца, јавни функционисања целе заједнице. Исто тако постоји домен личних слобода и права, као и друштвених слобода и права. У ова прва би могли да наведемо права на љубав, слободу избора сексуалних партнера и сл. У ова друга спадају право на рад, социјалну заштиту, право гласа и сл. Једна од битних и суштинских особина савременог друштва, као и либералног поретка, на који се и сами геј активисти позивају, је лична слобода и немешање државе у приватни живот појединца. Проблем геј активиста је што ова прва изједначавају са овим другим, и претварају домен приватног у домен јавног, истовремено не дозвољавајући било какву јавну критику тог јавног деловања, проглашавајући га нападом на приватно опредељење (хомофобија, напад на сексуалне слободе, напад на љубав). Слобода избора партнера и права на љубав спадају у домен приватности и личних слобода. Претварањем своје сексуалности и љубавних склоности у друштвено-политички покрет, то престаје да буде приватна и лична ствар и постаје јавна ствар. Бити хомосексуалац је сексуална склоност. Сексуалне склоности су личне ствари појединца, а њихово практиковање спада у домен личних слобода. У те слободе и права, свакако спада и право на љубав. Приватни и љубавни живот човека је ствар, која не треба да се тиче јавности, нити сама јавност сме да оспорава то лично право појединцу. Све док појединац те ствари држи у домену приватности, јавност нема разлога да оцењује његове склоности, а свако кршење тог правила је кршење закона као и основне пристојности. У личне слободе спада практиковање личних склоности, које врло често могу бити противречне са стандардима пристојности и укуса друштвене већине. Тако неко може, нпр. да се шета го по свом стану, да хода четвороношке или да лаје, уколико му то чини задовољство и ћеф (што је његова лична слобода), али уколико то исто ради у јавном простору, не треба да се чуди ако то изазове реакције публике, чак и насилне. Својим изношењем из приватности облика понашања које јавност сматра за скарадно и бизарно, он је своју приватност учинио објектом јавне процене, критике па и поруге. Иако таквим понашањем, он директно не угрожава ниједног појединца у друштву, он директно напада појам јавне пристојности, радећи противно правилима друштвених конвенција и стандарда, које су неопходни ради функционисања самог друштва. Пошто је своје приватно понашање, које није у складу са друштвеним нормама и већинским укусом изнео у јавност, да ли онда он има право да се брани од реакција друштва, тиме што друштво оптужује да му ускрађује личне слободе? Наравно да не. Претварајући своје личне слободе у јавну ствар, он нема право да ускраћује право саме јавности да га осуђује, кријући се иза појма личних права, које је управо злоупотребио за јавну друштвену промоцију свог приватног понашања. Потпуно исто важи и за геј покрет. Сваку критику јавности, према јавној промоцији свог сексуалног опредељења, они проглашавају за „напад на љубав“. Тако и у нашем случају, кад су организатори овогодишње отказане „параде поноса“, упркос полицијској забрани јавних окупљања, направили краткотрајни скуп у центру Београда и скандирали: „Љубав је људско право“.[4] Оно што су они скандирали нико не спори, а љубав заиста спада у лична права и слободе. Право на љубав је лично, а не друштвено право. Дакле, претварањем своје приватности у друштвено-политички покрет, немају права да се крију иза појма личних права, када тај активизам неко критикује или жели да га спречи. Због тога што личне слободе нису исто што и друштвене слободе, они изводе наопаки закључак да друштво стога дискриминише њихов слободан избор. Понашање које противречи систему вредности једног друштва, ствара реакцију од самог друштва, које врло често зна да буде,нажалост, насилно. Наиме, када неко од приватне ствари прави јавни покрет, јасно је да не жели само да се задржи на личним слободама (које већ има), већ да те личне слободе и избори добију јавно признање и подршку, без обзира на то колико су у противречности са системом вредности самог друштва. Такав активизам нема за циљ прилагођавање приватног избора јавном систему вредности, кроз разне степене дискреције, већ очекује прилагођавање јавног система вредности приватном избору тих активиста, кроз захтев за дискрецијом друштва према њима. На неки начин имамо потпуну иверзију система вредности и правила опхођења. Истовремено, такав покрет унапред не жели да трпи било какве критике јавности, покушавајући да изазове осећај кривице у јавности непрестаним позивањем на лична права (које нико не доводи у питање). Оно што је овде суштинско је позивање на ствари које сви подржавају (као право на љубав, личне слободе), да би се кроз њих протуриле ствари које са овим немају везе и које подривају саме основе друштвеног поретка. На сваки отпор друштва настојањима за измену основа самог тог друштва, геј организације то друштво оптужују за подривање ствари са којима се оно слаже (лична права и слободе), али које немају везе са оним што геј организације заиста раде. Тиме се врши веома лукав спин. На основу тог спина, у коме геј-активистичка страна себе ставља на пиједестал вечите жртве и моралног савршенства, она може да поставља бесконачну листу захтева и ултиматума, при чему нико не сме да им се одупире или протествује, да им не би налепили етикету „хомофоба“, „фашисте“ или „противника људских права“. Као што смо рекли, бити „ЛГБТ“ или хомосексуалац је сексуална склоност, која спада у домен личног живота и личног избора. Са друге стране, бити геј активиста, који има листу револуционарних захтева према држави, јесте ствар јавног и политичког живота. Било каква критика или чак напад (ма колико био за осуду) на њих, не спада у хомофобију, јер се ради о нападу на друштвено-политичке покрете, које имају јасну намеру превредновања система вредности; не на хомосексуалце као сексуалну склоност. Иако су им сва лична и друштвена права обезбеђена законом, геј активисти настављају са захтевима држави и друштву. Јавне манифестације личног опредељења се, јасно врше не ради пропагирања већ постојећих слобода, већ ради утицаја на само друштво. Пошто смо видели како геј активисти систематски бркају и злоупотребљавају домене јавног и приватног, можемо видети како бркају и злоупотребљавају друге појмове. Брак, породица и друштво На запажања о разлици између приватног и јавног, као и законима, може се упутити приговор, који на први поглед делује оправдано, поводом брака и брачне заједнице. Наиме, уколико је љубав лично право, које нема везе са друштвом и државом, како онда држава управо законски регулише хетеросексуалне везе у друштву кроз институцију брака, коју признаје правно? Јасно је да су гејеви стога законски дикриминисани у односу на хетеросексуалце, и да су правно сведени на грађане другог реда, упркос законима који забрањују дискриминацију. Ако држава може да озваничи и призна хетеросексуалну љубав и везу, што не би и хомосексуалну? Борба за геј бракове и њихово друштвено признање, је једна од битних особина геј покрета.[5] Иако се аргументи, наведени горе, чине убедљивим, они су потпуно погрешни. Посао државе, при признавању брачне заједнице није регулисање љубавних веза, јер се бракови склапају како због љубави, страха од усамљености, тако и због разних интереса. Да ли је брак из љубави или из интереса, није на држави или друштву да процењују. Држава и друштво су сложени склопови, који се састоје од делова. Унутар друштва, имамо веома широк спектар особа, које су различитих склоности, интересовања и статуса. Те разне особе, жене и мушкарци, са свим својим личним ставовима и склоностима чине друштво. Пошто су сложени системи, друштво и држава морају да имају своје основне делове од којих се састоје. Тај основни део представља само друштво у малом. Он мора представљати на пропорционални начин његове основне делове. Друштво, као целина, обухвата оба пола људскости - мушко и женско (без обзира на њихово лично опредељење). Само мушкарци и жене заједно чине друштво, не свако за себе, јер друштво нису само жене или само мушкарци. Основни део мора да репродукује целину тог друштва, а тај основни део друштва се зове породица. Венчање је друштвена процедура, у којој само људско друштво репродукује целину себе у малом, спајајући два аспекта људскости (мушко и женско), дајући им за право. Наравно, појединац сам за себе не може бити основна „ћелија“ друштва, јер друштво подразумева однос међу појединцима, не појединца самог по себи. Дакле, кроз брак се ствара основна ћелија друштва, која у Mon, 24 Oct 2011 11:27:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/91072/ ДС: Полемика о паради поноса беспотребна и контрапродуктивна недеља, 21. август 2011. БЕОГРАД – Демократска странка сматра да је полемика која се тренутно води око параде поноса беспотребна и контрапродуктивна, саопштено је из те странке. Странке владајуће коалиције и све институције су већ прошле године заузеле став и јасно га исказале, тако да „то данас представља наметнуту дилему”, истичу у ДС-у и додају да у демократском друштву свако има право на изражавање сопственог става и опредељења и да због тога не буде дискриминисан нити на било који начин угрожен. „Очекујемо да ће институције бити дорасле овом задатку и да ће парада проћи на миран начин али очекујемо и од свих оних који имају другачије мишљење да не шире мржњу и не изазивају насиље”, наводи се у саопштењу. ДС сматра да је „интерес свих нас да Србија покаже своје демократско лице, да свако на миран начин исказује своје ставове и да том приликом ничији живот ни имовина не буду угрожени”. (Танјуг) Kazu zuti komunisti:,,U demokratskom drustvu svako ima pravo da izrazava svoje stavove"...svako,osim malinara,ratara,gradjevinara,patriotskih organizacija...kakav cinizam i bezobrazluk!!!! Njima je dozvoljeno da se okupljaju, a onima koji se bore da prezive se preti da ce biti pohapseni ako dodju u beograd. Mislim da narod treba da kaze dosta. Sun, 21 Aug 2011 22:45:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/90459/ Драган Ђилас: Србија има већих проблема од одржавања Параде поноса четвртак, 18. август 2011. Београд - Градоначелник Београда Драган Ђилас рекао је да Србија има већих проблема од одржавања Параде поноса. Ђилас је нагласио да он као градоначелник никада неће подржати било коју манифестацију која може да угрози безбедност Београђана. Ђилас је рекао да у тренутку када има много битнијих проблема, Србија већ данима је заокупљена тиме да ли ће се Парада поноса одржати или не. "Ово је земља у којој треба да се боримо за нова радна места, за права наше мањине на Косову која су угрожена, ово је данас земља у којој су неки људи приморани да раде у страним компанијама за 17.000 динара, а ми већ данима слушамо приче хоће ли Геј парада бити одржана или не", рекао је Ђилас. Он је казао да "није спорно да ли нека мањинска групација има неко право или не, јер је то дефинисано законом". "Питање је да ли таква манифестација може да се одржи у Београду, а да нису угрожена материјална добра, припадници геј популације, полицајци и грађани Београда? Да ли смо ми дошли до тога да они могу слободно да шетају, да не буду у неком импровизованом кавезу као прошле године, да не буде цео град разорен", рекао је Ђилас. Градоначелник Београда је додао да не види тај помак у нашем друштву за последњих годину дана. "Полиција је та која треба да каже да ли се из безбедносних разлога та парада може одржати или не. Посао градоначелника подразумева заштиту људи и материјалних добара и никада нећу подржати било коју манифестацију која има опасност да угрози безбедност Београда и Београђана", рекао је Ђилас. Став Владе и Града Београда о одржавању Параде поноса биће ускоро познати, најављено је из Владе. (Бета) Fri, 19 Aug 2011 09:07:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/90440/ DŽUDIT RISMAN Uspostavljanje novog seksualnog poretka Intervju | Uredništvo | oktobar 7, 2010 at 15:59 Razgovarala Biljana Ðoroviæ Alfred Kinsi je tvrdio da 95 procenata Amerikanaca uživa u devijantnom seksu, što ga je vodilo daljem zakljuèku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato što ih upražnjavaju. Pedofilija, incest, homoseksualizam za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ogranièenja koja su zabranjivala njihovo upražnjavanje Dr Džudit Risman je konsultant, nauèni savetnik i bivši predsednik Instituta za medije i obrazovanje, kao i autor velikog broja knjiga i nauènih radova koji pokrivaju mnoge nauène discipline. U njima Risman je istražila funkcionisanje seksualno-industrijskog kompleksa, èijem je utemeljenju najveæi doprinos dao poznati i uticajni Alfred Kinsi. Pod okriljem Rokfelerove fondacije, Kinsi je omoguæio uspostavljanje novog seksualnog poretka, èiju srž èine homoseksualizam i pornografija. Džudit Risman je najcenjeniji nauèni autoritet na polju ispitivanja negativnog uticaja pornografije na ljudski mozak. Posvetila je svoju nauènu karijeru analizi seksualno-industrijskog kompleksa, njegove skrivene agende,  i posledica, koje su dramatièno ugrozile poziciju èoveka po orvelijansko-hakslijevskoj matrici totalnog porobljavanja i kontrole jedinke. Studije Džudit Risman, kojima je razotkrila pomenutu skrivenu agendu rada Alfreda Kinsija – „Kinsi: zloèini i konsekvence“; „Seksualna sabotaža: Kako je jedan èovek pokrenuo pošast korupcije i zaraze u Americi“ – postavile su, kako ona sama smatra, èvrstu bazu za ponovno otvaranje sluèaja Kinsi u Kongresu SAD. Na osnovu njenih istraživanja, u britanskoj produkciji, snimljen je dokumentarni film „Kinsijevi pedofili“, koji je šokirao evropsku javnost, ali ne i javnost Amerike, buduæi da tamo nije nikada prikazan. Amerièka psihijatrijska asocijacija (APA) je 1973. uklonila homoseksualnost sa svoje liste „poremeæaja“. Dve decenije kasnije APA je uklonila i pedofiliju i sadizam iz svoje klasifikacije „poremeæaja“ Vaša najnovija knjiga, objavljena nedavno pod nazivom: „Seksualna sabotaža: Kako je jedan èovek pokrenuo pošast korupcije i zaraze na Ameriku“, pokazuje WND Press Realise, šokirala je javnost snagom argumenata kojima razoblièavate najmraènije tajne seksualnog „istraživanja“ Alfreda Kinsija. Tu nastavljate da razotkrivate  jednu od najbolje skrivanih nauènih prevara koja je postavila moralne osnove za seksualnu revoluciju u SAD šezdesetih godina prošlog veka i normalizaciju homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta, sadomazohizma, grupnog seksa… Da, 52 godine nakon što je Alfred Kinsi objavio svoj zloglasni izveštaj 1948, seksualno ponašanje muškarca, kojim je ostvario ogroman uticaj ne samo na amerièko društvo, veæ i na moralni, socijalni i politièki poredak širom sveta, ne možemo da procenimo užasavajuæe efekte sveopšte promocije i prihvaæenosti njegovog rada. Kinsijeva „istraživanja“ uzdrmala su temelje morala i lansirale seksualnu revoluciju šezdesetih godina, rezultirajuæi astronomskom incidencijom svih socijalnih patologija kakve su homoseksualizam, pornografija, sadomazohizam, porast silovanja, zlostavljanje dece, seksualno prenosive bolesti, nasilje, promiskuitet… Kada to kažem ja zapravo citiram samog Kinsija koji je tvrdio da je, na osnovu svojih devijantnih primera korišæenih u svojim istraživanjima, dokazao da 95 procenata Amerikanaca uživa u devijantnom seksu, što ga je vodilo daljem zakljuèku: da su sve forme seksa legitimne i da se ljudi ne smeju smatrati prestupnicima zato što ih upražnjavaju. Pedofilija, bestijalnost, incest, homoseksualizam, preljuba, incest… za Kinsija nisu bile perverzija i on je radio sve da zbaci zakonska ogranièenja koja su zabranjivala njihovo upražnjavanje. I, zaista, nastupila je radikalna promena. Kako je to napisao Ernst Moris, Kinsijev advokat iz Nacionalne organizacije za ljudska prava (ACLU): „Bukvalno svaka strana Kinsijevog izveštaja dotakla je neku odrednicu pravnog kodeksa“. Svakako je bila promovisana i od male, ali moæne manjine, umetnièke, intelektualne, akademske i nauène elite. No, najvažniju ulogu u ugraðivanju Kinsijevih laži u same temelje zvaniène politike i široko prihvaæenih stavova, odigrala su dva èoveka: Hju Hefner,  dok je bio student na koledžu, napisao je tezu o Kinsijevom izveštaju gde je demonstrirao divljenje prema èoveku koji je „pokretom ruke otvorio prostor nesluæenog seksualnog buðenja u Americi“, da bi potom sledeæi ideje svog gurua pokrenuo magazin Playboy, posveæen unapreðenju seksualnog buðenja kroz „soft-kore“ pristup, i time, pornografiju uèinio društveno prihvatljivom. Drugi pasionirani èitalac Kinsijevog dela lansirao je homoseksualizam kao drugo, neodvojivo krilo seksualne revolucije. Bio je to Heri Hej, osnivaè homoseksualnog pokreta. Sam Kinsi bio je biseksualac, pedofil, sadista i sadomazohist, zavisnik od pornografije i sve te njegove abrevijacije danas se smatraju kulturno prihvatljivim i široko su promovisane u popularnoj kulturi: filmovima, televiziji, knjigama, èasopisima, reklamama. Svakako je kulturna validacija i mejnstrimizacija homuseksualnosti jedan od najveæih preokreta koji se može smatrati Kinsijevim trijumfom. Kinsijeva „istraživanja“ uzdrmala su temelje morala i lansirale seksualnu revoluciju, rezultirajuæi astronomskom incidencijom svih socijalnih patologija, kao što su homoseksualizam, sadomazohizam, silovanja, zlostavljanje dece U svojoj knjizi „Kinsi: zloèini i konsekvence“ ispitujete pozadinu rada Alfreda Kinsija i Instituta za seks na univerzitetu Indijana na èijem je èelu on bio… Vaše istraživanje pokazuje kakva je bila prava priroda ulaganja Rokfelerove fondacije u ovaj poduhvat: kontrola populacije, usmeravanje amerièkog naèina života i medijska manipulacija. To su zapravo zakljuèci do kojih je došao Rijsov komitet, komitet koji je osnovao Kongres SAD. Godine 1954. Kongres SAD je zabrinut zbog uticaja koji velike fondacije, osloboðene plaæanja poreza, imaju na nacionalno, socijalno, ekonomsko i politièko blagostanje. Nakon velikog skandala iz 1914, poznatog kao „Ludlou Masakr“, masakr žena i dece u Rokfelerovim rudnicima uglja u Koloradu, organizovana su Kongresna saslušanja o industrijskoj praksi Velikog Biznisa. Godine 1952. Koksova (Cox) komisija, nastavila je sa ovim istraživanjima, ali je ispitivala i izvesne neprofitne fondacije, kreirane od Velikog Biznisa. Istragom je od 1954. predsedavao republikanac Karol Rijs (Carol Reece) iz Tenesija, kongresmen i heroj iz Prvog svetskog rata. Rijsov komitet potvrdio je ono što je sudija Vrhovnog suda, Luis Brandes (Louis Brandeis) jednom prilikom rekao u vezi sa ovim fondacijama: da su one postale država u državi i da služe postizanju politièkih ciljeva. Rijsova komisija izvestila je da je stara svetska aristokratija ujedinjena sa naslednicima amerièkih „barona pljaèkaša“, uspela da ostvari kontrolu nad ogromnim resursima „delujuæi izvan politièkog procesa“. U prvoj polovini XX veka veliki biznis je prepoznavan kao pretnja amerièkim interesima. Rokfeler je u to vreme bio najomraženiji èovek u Americi. On nije mogao da se pojavi u javnosti, a da ne bude izložen porugama i to ne samo radnika u èelièanama i rudnicima. Na savet svojih PR menadžera, osnovao je fondaciju koja je negovala filantropski imidž – davala velike svote novca za umetnost, nauku i sliène delatnosti. No, bila je to samo slika kreirana za javnost, dok je u stvari mreža ovakvih filantropskih fondacija oblikovala buduænost amerièke nacije i èoveèanstva u skladu sa svojim vrednosnim konceptom i interesima, proizvodeæi sve veæu nepravdu i zaobilazeæi sve demokratske mehanizme. Tako su i bili formulisani zakljuèci Rijs komisije. U izveštaju se kaže i da su za razliku od korporativnih struktura, fondacije izuzete od uticaja deonièara, za razliku od vlade izuzete od kontrole naroda i za razliku od crkava izuzete od poštovanja moralnih i vrednosnih kanona. Njihova opsesija i cilj uoblièavali su se oko kontrole proizvodnje hrane, ratova i populacije (isuviše mnogo „pogrešnih“ ljudi – beskorisnih potrošaèa hrane). Rijsova komisija je istraživala aktivnosti ne samo Rokfelerove veæ i Fordove, Karnegijeve i nekoliko manjih fondacija, koje su shvaæene i definisane kao antiamerièke: usmerene na podrivanje èitave strukture amerièke demokratije i republike. Ove fondacije su bile, dakle, optužene da koriste svoj novac ( neke od njih su raspolagale svotama novca koje su daleko prevazilazile budžet SAD), koji je takoðe pripadao amerièkom narodu, buduæi da se radilo o novcu osloboðenom od poreza, kako bi formatizovale SAD po meri svojih interesa i uèinile da se èitava društveno-ekonomska struktura remodelira. I na taj naèin  ukine svaka moguænost formiranja svesti ljudi koja bi mogla da ove interese ugrozi. Dizajn realizacije ovih ciljeva bio je veoma jasan i Rijs komisija ga je tako i formulisala: uništenje judeo-hrišæanskih temelja amerièkog društva. Posle Drugog svetskog rata prostor za ostvarenje ovih ciljeva postao je ceo svet. Svi zakoni koji se tièu seksa izmenjeni su, a sve to je finansirala Rokfelerova fondacija. Zbog toga, mi danas plaæamo cenu u vidu seksualno prenosivih bolesti, i to plaæamo opet Rokfelerovoj farmaceutskoj industriji, koja se pobrinula za vakcine, vijagru i ostale lekove preporuèene od Svetske zdravstvene organizacije U svojoj studiji „Kinsi: zloèini & konsekvence“, pokazujete da je od tridesetih godina XX veka kapital Rokfelerove fondacije bio usmeren na studije seksualne psihologije i ponašanja kao krucijalne za realizaciju tih ciljeva. Upravo tako. Tada je otpoèela, od ovih fondacija finansirana, aktivnost usmerena na formatizaciju nauke, umetnosti i kulture od strane moænih interesa u skladu sa kojima su proizvoðene nove nauène discipline, a starima razlabavljivani temelji, da bi se u pukotinama unela visokoparna jezièka konfuzija i nestala svaka ideja o znaèaju i smislu istine, dobrote i lepote. Kinsijev Institut za seks je u tom smislu bio od najveæeg znaèaja. Rad perverznjaka, kakav je bio Kinsi, zadobio je nauèni oreol i bio promovisan od strane ogromnog broja onih koji su takoðe bili finansirani od strane Rokfelerove fondacije. Pojavio se znaèajan broj „nauènih“ studija koje su podržale Kinsijev prevrat na polju seksualnosti; Kinsijevi zakljuèci su predstavljani na univerzitetima, doktori medicinskih nauka su ih urlikali na svojim predavanjima, psihijatri su im aplaudirali; u radijskim programima neprekidno je ponavljana teza o neophodnosti revizije moralnih kodova u vezi sa seksom, dok su uredništva studentskih èasopisa objavljivala tomove svojih izdanja posveæenih Kinsiju i njegovoj knjizi, tako da je ova pseudonauka ubrzano osvajala Ameriku, a potom se prelila i na ostali svet. Ovakav preokret je bio omoguæen time što izveštaj Rijs komisije nije nikada predstavljen javnosti? Ne. Istraga koju je sprovela Rijs komisija nikada nije ugledala svetlost dana zahvaljujuæi moænoj politièkoj intervenciji. Kinsijev fajl je združenim naporima i republikanaca i demokrata stavljen u poseban sef, a komisiji je izrièito stavljeno do znanja, da æe njen rad biti obustavljen ukoliko se istraga o Kinsijevoj delatnosti nastavi i da æe svaki èlan Kongresa za to glasati. I ne samo to: glavnom savetniku komisije Vormseru i direktoru istraživanja Normanu Dodu, reèeno je da se sva ispitivanja rada fondacija, izuzetih od plaæanja poreza, obustavljaju. Cenzura je bila ojaèana odbijanjem svih vodeæih medija da izveste javnost o radu ove komisije i njenim nalazima i tako je javnost ostala u potpunom mraku. Zahvaljujuæi straviènom pritisku koji je dolazio sa najvišeg nivoa, rad Rijs komisije je krajem 1954. obustavljen. Kinsijevi moæni prijatelji na najvišim mestima, pobrinuli su se da on i osoblje njegovog Instituta ne budu izloženi proveri javnosti. Tako je došlo do sveopšte liberalizacije seksa: seksualno obrazovanje ušlo je u škole zasnovano na Kinsijevim „nauèno utemeljenim“ nalazima, finansiranim i podržanim od strane Rokfelerove fondacije, i moænih interesa, koji su znali da je u pitanju prevara. I što je još važnije, Kinsijevo istraživanje je postavilo osnovu za ustanovljenje legislative, razvijene od strane Amerièkog pravnog instituta (èiji je osnivaè, kao i SIECUS-a – Seksualno informacionog i edukacionog saveta SAD, takoðe Rokfelerova fondacija) kao Model Penal Code, pažljivo dizajniranog da bi obezbedio pravnu podršku kinsizacije seksa u Americi. Bio je to veliki preokret na polju zakonske regulative koja je do tog trenutka zabranjivala  seksualne odnose pre braka, vanbraènu zajednicu, sodomiju, homoseksualizam, za silovanje se dobijala doživotna robija, a u nekim državama SAD i smrtna kazna, preljuba je bila protivzakonita i onaj koji bi je upražnjavao ostajao bi bez kuæe, automobila, novca i starateljstva nad decom. Dakle promenjeni su svi zakoni koji su se ticali seksa i iz svih sfera koje su se doticale seksa morale su da budu revolucionisane, legalizovane, uèinjene društveno prihvatljivim i poželjnim, a sve to je finansirala Rokfelerova fondacija. Zbog toga, mi danas plaæamo cenu u vidu seksualno prenosivih bolesti, poveæanog steriliteta, impotencije, SIDE, itd, i to plaæamo opet Rokfelerovoj farmaceutskoj industriji, koja se pobrinula za vakcine, vijagru i ostale lekove preporuèene od Svetske zdravstvene organizacije. Etabliranje homoseksualnosti u društvu neminovno vodi i ka priznavanju gej brakova Etabliranje homoseksualizma i pornografije vidite kao strateški interes onoga što ste nazvali seksualno-industrijski kompleks. Šta taèno podrazumevate pod seksualno-industrijskim kompleksom? Seksualno-industrijski kompleks obuhvata seksologiju, ili takozvano „sistematsko izuèavanje seksualnog ponašanja“ (koje neprekidno, navodnim novim „nauènim“ dokazima pomera granice „normalnosti“ u seksu); fondacije (izmeðu ostalog finansiraju i etabliranje najrazlièitijih LGBT organizacija širom sveta); pornografiju i farmaceutsku industriju. Trenutna kinsijevska kampanja, koja se sprovodi kao jedna od strategija seksualno-industrijskog kompleksa, usmerena je na legalizaciju pedofilije. Amerièka psihijatrijska asocijacija (APA) je 1973. uklonila homoseksualnost sa svoje liste „poremeæaja“ na osnovu glasanja svojih èlanova. Veæina istraživaèa homoseksualnog pokreta zakljuèila je da je taj potez APA-e postavio temelje za legitimizaciju homoseksualizma. I, pazite: 22 godine nakon toga, 1995, APA je uklonila pedofiliju i sadizam iz svoje klasifikacije „poremeæaja“, Dijagnostièkog i statistièkog priruènika IV (Diagnostic and Statistical Manual IV) Kao i kada je u pitanju homoseksualna propaganda i psihološke akcije umekšavanja (desenzitizacije prema homoseksualizmu), kojima su bile potrebne godine delovanja da bi nas dovele tu gde smo danas, pedofilski lobi istim koracima „normalizuje“ seksualni odnos tipa „odrasli – dete“. I, opet su profesionalci Amerièke psihijatrijske asocijacije na njihovoj strani. Homoseksualci dobijaju pravo na usvajanje dece. Udžbenicima i nastavom na kojoj se promoviše homoseksualizam, deca se korak po korak usmeravaju ka homoseksualnoj orijentaciji kao društveno prihvatljivijoj.  Zlostavljaèi dece dobijaju „status konsultanata“ u UN i organizuju serije konferencija, na kojima se donose konvencije, po kojima se u „prava deteta“ ubraja i „pravo na seks“. Homoseksualni brakovi su, i to bi trebalo veoma ozbiljno shvatiti, samo fasada kojom se maskira njihov osnovni cilj – pravo na usvajanje dece, što je veoma opasno i stavlja decu u jednu užasnu situaciju, èije se loše posledice ne mogu proceniti. To je tragièna pozicija gde su deca eksperimentalni zamorèiæi i sva istraživanja pokazuju da su rezultati tog eksperimenta veoma loši. Piter LaBarbara je sproveo neka od istraživanja, ona nisu ispoštovala kompletnu nauènu metodologiju jer ju je i nemoguæe primeniti u jednoj takvoj situaciji, ali kao i takva, nekompletna, pokazala su, da ukoliko dete stavite u poziciju da živi u sredini u kojoj se menjaju uloge partnera, tamo gde je èest sluèaj da neko od partnera umre od SIDE, dete je izloženo traumatiènim stanjima i iskustvima. I upravo to, ne iskljuèuje veliku moguænost da bude seksualno zlostavljano, zbog èega se, po mom mišljenju, ubrzano i radilo na tome da se deci omoguæi „pravo na seks“.  Roditelji, dede i babe, tetke i svako kome je stalo do prava deteta na pravilan razvoj, trebalo bi da shvati da se nalazimo usred  strašnog rata, èija æe žrtva, ukoliko se nešto radikalno ne promeni, biti upravo deca. Kingsi, koga je holivudska A produkcija u tumaèenju Lajama Nisena, prikazala kao novog Darvina, genija koji je ljudsku seksualnost otrgao iz kandži mraènog puritanizma, i sam je bio opsesivni pedofil i sa svojim saradnicima u takozvanoj „sobi 34“ seksualno je zloupotrebio 317 dece u formi nauèno-protokolarnog istraživanja. Saradnici su štopericom merili vreme za koje su deca, pod dejstvom stimulansa, dobijenih od „nauènika“, doživljavala ono što je Kinsi registrovao kao orgazam. http://www.pecat.co.rs/2010/10/dzudit-risman-uspostavljanje-novog-seksualnog-poretka/ Fri, 12 Nov 2010 13:09:00 +0100 https://www.blogoye.me/doktor/82882/ Graphic homosexual handouts and paraphernalia given to kids at the Fistgate conference run by "Safe Schools" czar Kevin Jennings in 2000   The infamous “fistgate” conference in 2000 -- run by Obama's “Safe Schools” czar Kevin Jennings and which included kids as young as 12 -- didn’t end with the horrible tape recordings of workshops where children were taught about homosexual sexual practices. There were also hideous handouts given to kids at that conference. (About 200 young teens and 300 adults attended the event.) Jennings and his GLSEN conference talk about "tolerance" and "safety."  But it's really all about persuading children to be comfortable with homosexual sex. What you are about to see is extremely disturbing.  But it's happening in your schools. And it’s a window into the mindset of Kevin Jennings and the homosexual activists targeting children. (Many of these were first discussed by Brian Camenker and Scott Whiteman in 2000 in media interviews, and were also described by the "veteran teacher" in the Massachusetts News article in 2000.) Now that people across the country are finally paying more attention, we're publishing them. They are truly beyond belief. These were handed out at the Conference to children:     Boston GLASS packet. Boston GLASS describes itself as a “drop-in center for gay, lesbian, bisexual, transgender, and questioning young people between the ages of 13 and 25.”  The group handed out to kids a packet including: oral sex and fisting instructions, male and female condoms, a bizarre transgender sex/hormone injection pamphlet, 'dental dam' instructions, lubricant, and more. One flier shows a latex-gloved fist pointing at a woman's naked crotch. More . . . Sequin packet.  With male and female condoms, lubricant, and a "fisting glove."  (The teacher who attended the conference and later wrote about it guessed that the girl handing out these bags was about 15.) More . . . First AIDS Kit. From Harvard Pilgrim Health Care Foundation, handed out at conference by Boston GLASS. Includes: male and female condoms, bandages and anticeptic towelettes (in case the sex gets rough, the teacher was told), lubricant, various literature on STDs and "safer sex", and the Teen Yellow Pages to lead kids to various anti-family organizations.  More . . . Planned Parenthood handouts. Includes a pamphlet for kids describing abortion, voluntary sterilization, contraception, and other services they offer, and a graphic pamphlet on how to use a condom. More . . . Other handouts. "Stop the Hate" pamphlet; feminist book catalog including books on prostitution, transsexuality, and erotic fiction; Youth Pride 2000 poster; National Gay & Lesbian Task Force button, etc. More . . . And other stuff . . . Of course, there were other goodies given out, such as these GLSEN "Teach-out conference" T-shirts! Just what you'd want to wear around town! Tue, 05 Jan 2010 14:25:00 +0100 https://www.blogoye.me/doktor/73912/ Bajka o gej pingvinima dospela u obdaništa u Poljskoj Autor: Beta | Foto:AFP-ilustracija | 02.10.2009. - 08:35 Deca u nekim obdaništima u Poljskoj uèiæe se toleranciji prema seksualnim manjinama preko bajke o dva mužjaka pingvina koji, kao braèni par, odgajaju napušteno mladunèe pingvina. Kao prvo tu knjigu u svoj program uprkos protestima konzervativnih katolièkih krugova uvodi u obdanište Centar kreativne zabave u Gdanjsku. Prevod amerièke bajke pod poljskim naslovom "Sa Tangom smo troje" izdala je poljska nevladina organizacija Kampanja protiv homofobije i pokrenula inicijativu da ta bajka udje u obaveznu lektiru u poljskim školama i obdaništima. Prica je nastala na osnovu stvarnog postojanja dva pingvina u zooloskom vrtu u San Francisku koji se zovu Hari i Peper, ali desilo se nesto protiv cega su sve LGBT organizacije protestvovale, a to je da pojavom zenke Linde su se razdvojili i sada jedan od njih se nalazi u odnosu sa njom. San Francisco Zoo's famous gay penguin couple Harry and Pepper have split up, after a six-year relationship. The well-dressed couple made news around the world when they were allowed to incubate and hatch an egg laid by another penguin last year. "Of all of the parents that year, they were the best. They took very good care of their chick," zookeeper Anthony Brown told the San Francisco Examiner. All was well in the penguin couple's relationship until another male penguin's death caused his widow, Linda, to seek out Harry's company. "To be completely anthropomorphizing, Linda seems conniving," said Brown. "She's got her plan. I don't think she was wanting to be a single girl for too long." http://www.gaynz.com/articles/publish/3/article_7694.php Prica koja je napisana ne sadrzi ovaj deo, a to je da je jedan pingvin ipak promenio svoju seksualnu orijentaciju. http://www.youtube.com/watch?v=gdcnnCbNjFA&feature=player_embedded Fri, 02 Oct 2009 17:02:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/69089/ Дизни хомофобија Јована Папан    среда, 30. септембар 2009. Да Дизнијеви цртани филмови носе у себи многобројне идеолошке поруке одавно је познато и о томе су написани читави томови. На удару друштвене критике Дизни се нашао небројено пута због глорификације капитализма, империјализма, поретка, патријархата, због продубљивање расних, етничких и полних стереотипа. Али све то није ништа према најновијем греху додатом на листу компаније Дизни, а то је оптужба да "промовише хетеросексуалност". Наиме, два социолога су недавно у часопису "Gender & Society" објавила студију о садржају Дизнијевих цртаних филмова. Проучавајући цртаће, приметили су да филмови везу између припадника супротног пола приказују као "специјалну и магичну"- хетеросексуална љубав може да разбије чини, спаси Божић, измени законе, заустави ратове, чак и (у случају Мале Сирене) – наведе особу да промени идентитет. Закључили да то може бити један од разлога зашто деца већ кад стасају за основну школу сматрају хетеросексуалност за норму, док хомосексуалност свртавају у ненормалне, необичне и неочекиване појаве. Како су аутори студије закључили, конструкције хетеросексуалности у Дизнијевим филмовима теже да нормализују њен статус. А уколико деца науче да је хетеросексуалност нормална и пожељна, наводе аутори, ризик је да о хомосексуалности неће мислити то исто. Закључак - због погубног утицаја наметања одређених културних норми, садржаји намењени деци требало би, уместо да негују „хетеросексуално окружење“, да буду очишћени од било какве сексуалности која би могла да утиче на децу и њихову представу о „нормалнисти“. Значи – нема више заљубљених принцеза, храбрих витезова и осталих пропагандних сценарија због којих индоктринирани клинци израстају у окореле хетеросексуалце склоне да хомосексуалност сматрају за не тако „магичну и специјалну“. Дакле, док с једне стране имамо забринутост код дела јавности и удружења грађана који се прибојавају да ће парадирање сексуалних мањина лоше утицати на децу и њихову представу о "нормалном" сексуалном опредељењу, с друге стране имамо левичарске квир идеологе забринуте због исте ствери - кварења младежи – али овај пут  хетеросексуалним агитовањем Дизнија. У сваком случају, очигледно је да битку за дечје умове ни једна страна не схвата ни најмање неозбиљно. Питање је да ли ће „наука“ икада поуздано утврдити које је од ова два зла горе и опасније. Ипак,  имајући у виду савремене трендове, некако се чини да је једини известан расплет онај у коме ће Дизни убудуће морати више да поради на „рашчаравању“ озлоглашене хетеросексуалности и имплементирању неправедно запостављене "квир педагогије" у своје будуће пројекте. http://nspm.rs/komentar-dana/dizni-homofobija.html Thu, 01 Oct 2009 14:00:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/69027/ Постпарадна репресија Слободан Антонић четвртак, 24. септембар 2009. Отказивање гостопримства геј паради у самом центру Београда вероватно је био једини потез који је власт могла да предузме. Тешко је рећи да је тај потез био унапред смишљен и припремљен, са циљем да се отвори хајка на "фашисте" – како понеки интернет коментатори данас сумњају. Са друге пак стране, као што су одређени догађаји, који су више били израз атмосфере у друштву, а много мање некакве организације, гурали власт да откаже гостопримство ЛГБТ активистима у Кнез Михајловој, једнако тако, сада, другосрбијански пропагандни строј, али овога пута организовано и добро уиграно, гура власт да се обрачуна са "српским фашистима" – које су људскоправашки бојовници у међувремену већ стигли да редефинишу као све "десничарске, националистичке и клерофашистичке организације"[1]. Први чин Како је заправо дошло до отказивања "Поворке поноса"? Најава парадирања сопственом сексуалношћу улицама Београда од самог почетка није уживала симпатије већине грађана. Ипак, једном делу публике, како се време за одржавање "Поворке поноса" приближавало, све мање су се допадале и најаве појединих навијачких група да ће, као одговор на "Квиријину" провокацију названу "Вазелин за Уроша"[2], разбити геј параду[3]. Обични људи увек су на страни жртава насиља. Стога су многи грађани мислили да ЛГБТ активисте (ЛГБТ је "политички коректна" скраћеница за "лезбо, геј, бисексуалну и транссексуалну популацију") треба оставити да на миру искористе своје право окупљања и демонстрирања. Међутим, два дана уочи Параде, на блогу чије је име "Београдска Поворка поноса 2009", а који је носио званични знак Организационог одбора параде, најављено је да ће на почетку скупа бити извршено "церемонијално паљење државне заставе Републике Србије у знак протеста против упорне институционалне дискриминације над ЛГБТ популацијом у Србији". "Овај протестни гест", стајало је даље у саопштењу, "који је потпуно легитиман облик исказивања незадовољства у једном демократском друштву, има за циљ да привуче пажњу српске и светске јавности на упорну дискриминацију институција Републике Србије над ЛГБТ популацијом у овој земљи"[4]. О намераваном протестном паљењу српске заставе одмах су известили таблоиди[5], а вест се муњевито проширила и сајбер простором. Реакција је била опште огорчење због оваквог потеза. "Ова држава троши 400.000 евра да би тога дана платила полицију да обезбеди геј параду, а они спаљују државну заставу!" – био је срдити коментар већине читалаца[6]. "То, то – само упалите заставу!", радовали су се навијачи[7]. Јер, они су знали да би обични полицајци, који су имали да заштите ЛГБТ демонстранте, након паљења државне заставе и сами узели пендреке у руке и придружили им се у довођењу "протестаната" у ред. Званични Организациони одбор, међутим, оградио се од овакве акције. Ипак, код многих је остао утисак да ту "ипак нечег има". Са једне стране, на насловној страници официјелног портала геј параде[8], међу организацијама које су јој пружале подршку, налазио се и знак Анархо-синдикалистичке иницијативе, чији су чланови иначе познати по јавном спаљивању застава[9]. Са друге стране, и поједини геј активисти сами су раније, на својим блоговима, постављали фотомонтаже на којима су изазивачки приказивали српску државну заставу у пламену[10]. Због свега тога, демантије чланова Организационог одбора да они неће да спаљују српску заставу многи нису озбиљно схватали. Са огорченим грађанима на својој страни, навијачи су заиста могли да пробију полицијски кордон и нанесу озбиљне повреде ЛГБТ демонстрантима. Иако је најављен долазак 5.000 полицајаца, у МУП-у су процењивали "да би са супротне стране - навијача и екстремиста - могло да буде и дупло више"[11]. Полиција је имала информације о доласку навијача ПАОК-а из Солуна, у договору са навијачима Партизана, као и о пристизању фанова Олимпијакоса, као гостију звездаша[12]. Очекивало се и приспеће групе навијача из Софије, као и из Републике Српске. "Најстрашније је то што се деца по школама организују да дођу и што ће бити пуно малолетника", тврдила је полиција[13]. После стравичног догађаја са француским навијачима, полиција заиста није имала илузије о опасности која је претила и ЛГБТ активистима, и полицајцима из кордона. Навијачи су не само најављивали бацање молотовљевих коктела, већ су, према речима Слободана Хомена, државног секретара у Министарству правде (Утисак недеље, 20. септембар) били покуповали све ловачке праћке које домет хулиганских пројектила повећавају на 200 метара. Према изјави представника полиције, били су спремљени и "топовски удари", бакље, каменице, бејзбол палице и други "реквизити". Да је геј парада одржана, као што се планирало, у уским уличицама, у центру града, у Београду би, тог 20. септембра, сигурно пала крв. А вероватно би било запаљено и "пола града", како је то проценио бивши министар полиције, Божа Прелевић[14]. "Да је дошло до параде", објашњавао је Прелевић, "највероватније би страдала и имовина грађана. Полиција и држава не треба да штите само људска права геј популације, него и људи чија се имовина налази на месту одржавања скупа. Ако је то високоризичан скуп, нигде у свету им не би дозволили да се окупљају где они хоће. (...) Али, геј активисти овог пута показали су претерани егзибиционизам, јер су одбили све што је мање егзибиционистичко од њиховог првобитног плана и што не би запалило пола града", закључио је Прелевић. Други чин Пошто су организатори одустали од параде, различити медијски и политички сервиси Друге Србије започели су пропагандну кампању под називом "држава је капитулирала пред фашистима". При томе се дефиниција "фашисте" све више ширила, све док се док није дошло и до саме Српске православне цркве и њених великодостојника. Хелсиншки одбор одмах је затражио судско гоњење "клерофашистичких и десничарских покрета Образ, Српски народни покрет 1389 и Наши"[15]. Већ помињани Слободан Хомен, државни секретар у Министарству правде, најавио је да ће јавни тужилац покренути поступак за забрану организација као што су "1389, Образ и Двери" (Утисак недеље, 20. септембар). Помињање Двери у овом контексту било је потпунио бесмислено, јер се ова НВО, од самог оснивања, врло одговорно и пажљиво понашала у свом друштвеном и политичком деловању, и увек била далеко од сваког екстремизма. Вероватно је државни секретар помешао "Дверјане" са "Нашима". Али ако је и тако, јавном тужиоцу неће бити баш лако да ни код 1389, Образа и Наших докаже "удруживање ради вршења дискриминације", "угрожавање уставног поретка" или штагод да је неопходно да се те организације забране. Тешко је, наиме, навести неку конкретну изјаву или чин које су долазиле од званичника ових трију организација, а који би се могли тако оквалификовати. То до сада, наиме, није успео да учини ни један једини другосрбијански гласноговорник. Уосталом, главни позиви на насиље у овој земљи – призивање "гвоздене метле", "шпанских ломача" и "модернизације, са Србима или без њих" – и нису долазили из 1389. и сличних организација, већ управо од стране оних који сада, окупљени у гомили за линч, у глас узвикују "Хапсите их, хапсите их!". Са друге стране, ако већ хоћемо да будемо до краја објективни, утисак је и да код неких од чланова ових организација има нечег помало непромишљеног, па и изазивачког... То вероватно долази од младости њених вођа, као и од огорчења због неспособности националне елите, како политичке тако и културне, да боље заштити националне интересе.[16] Ипак, чињеница да су неке од вођа ових организација тренутно у затвору – Младен Обрадовић, из "Образа" и Миша Вацић, из "1389", пристојним људима налаже да се уздрже од критичких оцена, све док се не види за шта ће ови момци бити стварно окривљени и колико ће озбиљно те инкриминације уопште бити поткрепљене. Оно што се, међутим, већ сада догађа јесте настојање евроатлантских медија да, након стигматизације ових организација као "фашистичких", њихову стигму покушају да "прелију" и на друге антиглобалистичке организације. Тако је Б92, у својим вестима о реакцији на захтеве за забрану "ултрадесничарских организација", злобно напоменуо да су "`Образ` и `Покрет 1389`, организације које су се заједно са ДСС нашле у недавно одржаној породичној шетњи"[17]. Тиме је "фашистичка" стигма са Образа и 1389 "размазана" не само по Дверима (које су уприличиле шетњу), као и по ДСС-у (чији су поједини функционери присуствовали шетњи), већ и по свим учесницима Породичне шетње – укључив и децу. Изгледа да Б92 ову манифестацију, због њених изразито "добрих вибрација", питомости и ведрине, не може довољно да прекрије "медијском киселином" како би је њени гледаоци могли коначно "идеолошки да сваре". Зато је било потребно да се и на овај начин покуша да се Породична шетња компромитује и прикаже као "екстремизам" и "ултрафашизам"[18]. Бошко Јакшић је у "Политици" такође спремно утврдио да је "`Национални строј`, `Образ` и `Покрет 1389` из мрака историје извукла нова српска политичка мисао" (пазите само каква формулација!), и да су сви ти насилници и фашисти "иако такви, или баш зато што су такви, постали извођачи озбиљних радова иза којих стоји – Црква"[19]. "Како мантијама не приличи пушка, мада и таквих има, запаљивом реториком регрутују добровољце за крсташке ратове са секуларном државом", грмео је Јакшић, са страница "Политике", против СПЦ – баш у најбољем маниру послератних новинара-политкомесара. А да би и највиши представници СПЦ могли да дођу под удар закона, сасвим озбиљно је, сутрадан, јавио и Б92. Ова тв станица је цео дан, у својим информативним емисијама, понављала изјаву Саше Гајина, представљеног као "асистент на правном факултету Унион" (премда је он један од официјелних представника Коалиције против дискриминације[20], коју, између осталих, чине и НВО Лабрис - Група за лезбијска људска права и Gayten ЛГБТ) да би владика Амфилохије Радовић могао бити осуђен на три године затвора због "говора мржње". Наиме, као што је објашњавао објективни и неутрални Гајин, ако државни тужилац пажљиво анализира шта је заправо владика Амфилохије рекао у својој изјави о геј паради[21], лако ће пронаћи "оцену да је Поворка поноса `Содома и Гомора`, што може да се подведе под одредбу `јавно излагање порузи`, док се формулација `дрво које плода не рађа сијече се и у огањ баца` може подвести под кривично дело `јавна претња активностима која спадају у кривична дела`"[22]. Стога је Гајин, преко Б92, сасвим озбиљно саветовао државног тужиоца да што пре поведе процес против владике Амфилохија и СПЦ. Заменик главног уредника "Политике", Драган Јанић, такође је, у свом тексту, захтевао да се, осим починиоца насиља на београдским улицама "идентификују и... налогодавци"[23], позивао БИА-у да сакупи не само "податке о групама и људима који организују насиље", већ "и о онима који иза њих стоје", и упозоравао да се "идеологија на којој је нарасла аждаја са којом се друштво сада суочава несметано шири годинама и то не само по улицама него и по школама и факултетима". "Друштво, заправо, има посла са спрегом навијачких и десничарских група и мафијашких кланова који траже политичку подршку десно оријентисаних партија", објашњавао је везу српских националиста и наркомафије Јањић, и захтевао хитну акцију БИА-е, полиције, правосуђа и целог државног апарата (НАТО ипак још није спомињао). И Е-новине су као саучеснике и јатаке "профашистичких" организација од&#1 Thu, 24 Sep 2009 22:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/68800/ Mexico City: New York City: Amsterdam: Paris: Thu, 24 Sep 2009 01:23:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/68760/ Министар за увреде Слободан Антонић    петак, 18. септембар 2009. Светозар Чиплић је, рекламирајући геј параду као "промоцију слободе"[1], рекао и ово: "У једној држави, а поготово у Србији која је још и транзициона држава, с отежавајућом околношћу економске кризе, увек можете очекивати да два пола која увек постоје у једној држави буду подељена. Тај део конзервативног дела становништва напросто желимо да привучемо оном цивилизацијском и толерантном делу"[2]. Или, преведено на разумљивији језик, у Србији постоје две групе грађана, једни су "цивилизовани" и "толерантни", а други нису, јер су ови први за геј параду, а ови други против. Е па зато што су ови други "конзервативни", задатак државе и јесте да те примитивне и насилне конзервативце "привуче оном цивилизацијском и толерантном делу". У овим министровим речима јасно су изражене две ствари: вређање грађана који заступају конзервативна политичка и социјална убеђења и најава програма "преваспитавања" и "преумљења" тог дела српских грађана. Министар би, најпре, морао да зна да је конзервативно политичко и социјално становиште у сваком демократском систему апсолутно легитимно вредносно стајалиште. Тврдња да су конзервативци недовољно "цивилизовани" и "толерантни" представља чисту идеолошку увреду и јавни позив на дискриминацију политичких неистомишљеника. Да, господине министре за људска права, ако нисте знали, грађани у овом друштву имају право да буду и конзервативни! Грађани у овом друштву имају право да им се не свиђа таква врста "промоције слободе" каква је геј парада, имају право да одбијају идеологију хомосексуализма, имају право да им се не допада захтев за геј браковима и усвајањем деце, и имају право да то недопадање јавно изражавају! Оно што немају права јесте да чине насиље према онима који им се не свиђају. Али, конзервативно становиште апсолутно не подразумева насиље. Насилност је одлика радикалних политичких и социјалних елемената. А свако ко и мало познаје европску политичку терминологију, зна да је "конзервативност" увек била апсолутни појмовни опозит "радикалности". Дакле, човек има права да буде конзервативан, а да одмах не буде због тога набеђен да је насилан и примитиван. Оно што министар и цела Друга Србија, међутим, раде јесте изједначавње толеранције са захтевом за једноумљем. По министру, изгледа, не може се бити толерантан и бити конзервативан, односно изражавати недопадање у вези геј параде. Ако хоћете да будете толерантни према хомосексуалцима, по министру, изгледа да није довољно да осудите сваку употребу насиља према њима и сваку дискриминацију по сексуалној основи. Да бисте били "истински толерантни" ви морате да прихватите хомосексуалност, ви морате да пристанете на изједначавање хомосексуалности и хетеросексуалности, и то изједначавање у сваком погледу – од институције брака, до васпитне норме која се предаје у школи. А ако то одбијете, ви сте не само конзервативци, већ и нецивилизовани и нетолерантни, и зато ћете бити предмет деловања државе која вас "жели да привуче оном цивилизацијском и толерантном делу". То је друга скандалозна црта ове министарске изјаве, тај јасна најава са позиција државне власти мешања у слободу избора вредносних начела код једног дела становништва, та жеља за преваспитавањем, за преумљивањем... Наравно да држава треба да има и извесну васпитну функцију. Али, она ту функцију може легитимно да има само под условом да постоји јавни консенсус око вредности које држава хоће да прошири међу становништвом. У овом случају, рецимо, постоји јавни консенсус да је насиље према геј активистима неприхватљиво. Око пропаганде те вредности држава може и треба да се ангажује. Али, апсолутно не постоји јавни консенсус око тврдње да "Поворка поноса представља промоцију слободе", како рече министар. Геј парада - и то само у случају да ескплицитним сликама садо-мазо секса не крши јавни морал – јесте коришћење слободе. У мери у којој коришћење слободе није њена злоупотреба (кроз сексуално узнемиравање или вређање јавног морала), та слобода мора бити заштићена Али, за огромну већину грађана Србије геј парада није и не може да буде промоција слободе, унапређење слободе, симбол за слободу. То је само коришћење слободе од стране једне социјалне групе и држава нема права да грађане који према тој групи имају негативан став (али према њој не врше насиље) убеђује у било шта, а понајмање да их сили да свој став мењају. А када смо већ код коришћења слободе, може се том истом министру за људска права поставити и питање зашто је скуп СНП 1389 полиција забранила?[3] Реч је о скупу који се под називом "Апсолутно ненасилна свенародна српска журка сексуално недевијантних" требало да одржи ноћ уочи геј параде и заврши пола сата пре њеног почетка. Он је забрањен, а да полиција до сада није обелоданила разлоге за то. И, шта ћемо сад са слободом, односно са уставним правом на окупљање? Замислимо, само, да се полиција сутра предомисли и, из истих тајанствених разлога безбедности, повуче дозволу за Поворку поноса? Какав би само експлозија протеста у Другој Србији настала! Вероватно би и министар Чиплић нашао за сходно да каже нешто о људским правима и уставним слободама која су овом полицијском забраном "угрожена". Али, из неких потпуно нејасних, необразложених и скривених разлога, "Поворка поноса" може, а "Апсолутно ненасилна свенародна српска журка сексуално недевијантних" не може?! Оба скупа су за већину грађана Србије поприлично бизарна, у то има мало сумње. Али, по чему грађани Србије имају право на бизарност А, али не и на бизарност Б? Каква су то двострука мерила, с којим правом држава прави разлику између својих грађана на оне првог и оне другог реда? При томе, први не само да имају право на демонстрирање, већ и на "промоцију" од стране државе и министра, а другима полиција брани чак и да се мирно окупе? Одговор на ова питања је једноставан – прва група грађана спада у ону половину Србије коју министар Чиплић, Б92 и Друга Србија сматрају "цивилизованом" и "напредном", а друга група грађана у ону половину која је "конзервативна" и "ретроградна". Зато грађани из групе А имају сва права, а грађани из групе Б немају ни једно. А ако вам падне на памет да се упитате – није ли то управо школски пример онога што се назива "дискриминација"? – одговор ће бити више него једноставан: са оваквим министром за људска права, и његовим идеолошким схватањем права и државе, дискриминација по политичкој основи очигледно да је на прагу да добије статус државне политике. Да ли ће то бити основна друштвена консеквенца и политичка поука 20. септембра?  [1] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=16&nav_category=12&nav_id=381735 [2] Исто. [3] http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=09&dd=17&nav_category=11&nav_id=381853 Wed, 23 Sep 2009 14:59:00 +0200 https://www.blogoye.me/doktor/68735/