Idi i uhvati zvezdu padalicu,
zanesi na korenu mandragore,
kaži gde su sve minule godine,
Ili ko rastavi Đavolje stopalo,
Uči me da slušam pevanje sirena,
Ili da se klonim uboda zavisti,
I otkrij
Vetar koji
Služi napretku časna uma.

Ako si odvučen čudnim prizorima
Stvari nevidljive da vidiš,
Jaši deset hiljada dana i noći,
Dok ti starost ne osneži kose,
Kad se vratiš kazat ćeš mi
Sva neobična čuda što su ti se zbila,
I zakleti se
Nigde
Ne živi žena verna, a lepa.

Ako je nađeš, javi mi,
Takvo hodočašće bi slatko bilo;-
Mada bismo se na susednim vratima mogli sresti;
Mada je verna bila kada si je sreo,
I još je dok pišeš svoje pismo,
Ipak će
Biti
Neverna, pre no dođem, dvojici ili trojici.

Dzon Don