Ja znam sva tvoja lica, svako sta hoce, sta nosi,
gledao sam sve tvoje oci, razumem sta kazu, sta kriju.


Ja mislim tvoju misao za celom ti u kosi,
ja znam tvoja usta sta ljube, sta piju.

Ej, piju od tuge, od znoja, od muke,
od noci, od sijerka koji se tesko melje.
Ja sam u mlinu, sred buke
zrvnja, cuo sve tvoje zelje

i brige tvoje, oj, Srbijo medju pesmama medju sljivama
oj, Srbijo medju ljudima
na njivama,
oj, Srbijo medju pesmama, medju stadima,
oj, Srbijo, pesmo medju narodima.

Pesmo tuzna, meka si milosta
sto place kao krv grozdja, kao suza mosta,
kao onaj poljubac, onaj miris perja sto utka
u gugutanje svoje gugutka.

Oj, milosto meka, klik si divlje plovke
nad jarom iz koje stasa
crveni ugalj sunca
u zrnu svakog klasa,

ali bosa pesmo gluve zalopojke,
kad prestaju pesme, kad pocinju psovke?
Gladna ruke, slepe jadikovke,
kad ce hajduk bune iz tebe da grune?

Psovke i psovke, ej, u cije zdravlje
zalud je oranje, zalud je letina?
Kletve i kletve, za cije je truplo kravlje
nabrekla Macva od zita, oteklo Pomoravlje,

bure u bune, za cije se zube lavlje
dimi od mleka ovca i dimi planina,
kad Macva nije sita, kad Macva nije sita?

Kroz mukle lance dana koza suvonjavi.
Svu su je proderali duboki rovovi bora.
Od rovovskog rata od zemlje poplavi
i skori se lice preko gladi - kora;

to lice sto nije lice, ti dani sto nisu dani,
ti dani ranjenih lica, ta lica kao tabani;
trnje im ne moze nista i nista - udari...
A svako od tuge za dan
kao vek citav ostari

i zbrcka se, oj, Srbijo medju bunama, medju sljivama,
oj, Srbijo medju ljudima
na njivama,
oj, Srbijo medju pesmama, medju brdima,
oj, Srbijo,
pesmo medju narodima.

Tuzna pesmo, majko stara,
brat nam je u taljigama dovukao iz grada
kamenu plocu, kamenog dinara,
za med naseg znoja, vino naseg rada.

A djikaju deca u lazigacama, pod kosom,
u blatu, medju svinjama, medju patkama,
hranis ih, Srbijo, druze, vise prosom, vise postom,
vise bajkama, uspavankama, vise gatkama,

i pokrivas ih mrakom sto tako tesko pada
da gnev po cele noci do oblaka pali
bunom iz koliba, polja, vinograda,
pevajuci srcem sto sebe ne zali
niz sedmu rupu na krajnjoj svirali,

oj, Srbijo medju bunama, medju sljivama,
oj, Srbijo medju ljudima
na njivama,
oj, Srbijo medju pesmama u grudima,
oj, Srbijo,
buno medju narodima.

Oskar Davico